Radije na utakmice nego na naučne konvencije

Iako se mladi sve više interesuju za nauku, njihove starije kolege u većini evropskih zemalja nisu zadovoljne tretmanom koji imaju u društvu jer se suprotno strategijama i preporukama, smanjuju budžeti za nauku i istraživanja.

Srbija se ne razlikuje mnogo od ostalih zemalja, jer deli iste muke: Španija bije bitku sa odlivom mozgova, bibliotekama u Bosni i Hercegovini nedostaje naučna literatura i časopisi, Amerika se sve više fokusira na povećanje broja žena na najvišim akademskim pozicijama. Za razliku od Finske, koja ima jednu od najvećih stopa izdvajanja za nauku, u Srbiji se za nauku izdvaja između 0,3 i 0,5 odsto, zavisno od toga koji se izvor citira.

Domingo Eskutija, nekadašnji direktor Naučnog centra Valensija, kaže za naš list da se u Španiji izdvaja za nauku oko 1,3 odsto bruto društvenog proizvoda, što nije loše ako se poredi sa nekim drugim zemljama, ali je primetno da se taj procenat značajno smanjuje u poslednje četiri godine.

– Plate naših istraživača su smešne, mnogo ispod plata kolega u drugim zemljama, mislim da smo čak poslednji ako bi se napravila neka lista. Zato sve više naučnika poslednjih godina traži posao u inostranstvu – mi ih školujemo, formiramo kao naučnu elitu, a oni na kraju to znanje odnesu u druge zemlje – kaže Eskutija, kojeg zatičemo na Prvoj regionalnoj konferenciji zemalja jugoistočne Evrope posvećenoj promociji nauke.

Kada je reč o mladima, nauka i tehnologija su daleko interesantnije nego ranijih godina, ali samo zato što diploma omogućava završenim studentima da rade u inostranstvu, kaže naš sagovornik koji je i konsultant na jednom od projekata visokog obrazovanja koji se sprovode u našoj zemlji.

Za razliku od naše zemlje, španska država čini ogromne napore kako bi privukla što više mladih – organizuju se televizijske emisije, putujuće izložbe, naučni događaji... Međutim, sve to daleko bolje funkcioniše na lokalu, jer se veliki gradovi i velike institucije bore sa smanjenim budžetima, a građani ne žele da plate skupe ulaznice za takve događaje. Istovremeno, dodaje, niko od njih nema problem da plati i 50 evra za fudbalske utakmice.

– Bojim se da se u društvu gube bitne vrednosti. Kako mi se trenutno čini, mi idemo korak unazad, umesto da investiramo u budućnost. Ovo su teški trenuci za nauku i istraživanje – kaže Domingo Eskutija.

Martin Kern iz Delegacije Evropske unije u Srbiji slaže se da je neophodno više ulagati u nauku.

– Pokazalo se da su zemlje koje više ulažu u nauku manje osetile posledice ekonomske krize poput Finske, Nemačke i Švedske, koje za investiranje u nauku izdvajaju 2,4 odsto BDP. EU izdvaja dva odsto BDP – kaže Kern.

Dr Vera Dondur, predsednica Saveta za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, kaže da kod nas nije sve tako crno kako se čini na prvi pogled, jer, primera radi, imamo veliku prednost u odnosu na svet – oko 5.000 mladih naučnika, što je gotovo polovina od ukupnog broja istraživača. Osim toga, ukupan broj istraživača povećan je sa osam na 12.000 za poslednjih nekoliko godina.

Bolna tačka ostaje finansiranje i to što je nauka organizaciono usitnjena.

– Još smo jako daleko od zacrtanog cilja da 2015. izdvajanje iz budžeta bude 1,5 odsto i sve ocene koje smo dobili od evropskih institucija govore da je veliki problem upravo to što se ulaganja u nauku ne povećavaju – ističe Dondur.

Kada je reč o zemljama u okruženju, stanje u nauci je slično kao i u Srbiji, a posebno je loša situacija u Bosni i Hercegovini. Prema zvaničnom državnom izveštaju, mali broj naučnih radnika učestvuje na međunarodnim skupovima, objavljivanje radova u prestižnim naučnim časovima je periodično, bibliotekama nedostaje naučna literatura i časopisi. Mladi nisu motivisani za poslediplomske studije, doktorska istraživanja i rad u naučnoistraživačkoj oblasti, a za finansiranje nauke izdvaja se tek nešto više od 0,1 odsto BDP.

A dok se većina evropskih zemalja bori sa besparicom, u Americi se velika pažnja u nauci posvećuje borbi za što veći procenat žena koje stižu do najviših dometa u karijeri. Po rečima prof. dr Klarise Behar Molad, glavni problem što nema dovoljno žena u nauci i biznisu jeste to što teško usklađuju karijeru i porodicu, što smatraju da nisu dovoljno sposobne kao muškarci i to što mlade devojke nemaju dovoljno uzora među uspešnim naučnicima, a takvih primera ima – samo nisu dovoljno vidljivi.