Радије на утакмице него на научне конвенције

Иако се млади све више интересују за науку, њихове старије колеге у већини европских земаља нису задовољне третманом који имају у друштву јер се супротно стратегијама и препорукама, смањују буџети за науку и истраживања.

Србија се не разликује много од осталих земаља, јер дели исте муке: Шпанија бије битку са одливом мозгова, библиотекама у Босни и Херцеговини недостаје научна литература и часописи, Америка се све више фокусира на повећање броја жена на највишим академским позицијама. За разлику од Финске, која има једну од највећих стопа издвајања за науку, у Србији се за науку издваја између 0,3 и 0,5 одсто, зависно од тога који се извор цитира.

Доминго Ескутија, некадашњи директор Научног центра Валенсија, каже за наш лист да се у Шпанији издваја за науку око 1,3 одсто бруто друштвеног производа, што није лоше ако се пореди са неким другим земљама, али је приметно да се тај проценат значајно смањује у последње четири године.

– Плате наших истраживача су смешне, много испод плата колега у другим земљама, мислим да смо чак последњи ако би се направила нека листа. Зато све више научника последњих година тражи посао у иностранству – ми их школујемо, формирамо као научну елиту, а они на крају то знање однесу у друге земље – каже Ескутија, којег затичемо на Првој регионалној конференцији земаља југоисточне Европе посвећеној промоцији науке.

Када је реч о младима, наука и технологија су далеко интересантније него ранијих година, али само зато што диплома омогућава завршеним студентима да раде у иностранству, каже наш саговорник који је и консултант на једном од пројеката високог образовања који се спроводе у нашој земљи.

За разлику од наше земље, шпанска држава чини огромне напоре како би привукла што више младих – организују се телевизијске емисије, путујуће изложбе, научни догађаји... Међутим, све то далеко боље функционише на локалу, јер се велики градови и велике институције боре са смањеним буџетима, а грађани не желе да плате скупе улазнице за такве догађаје. Истовремено, додаје, нико од њих нема проблем да плати и 50 евра за фудбалске утакмице.

– Бојим се да се у друштву губе битне вредности. Како ми се тренутно чини, ми идемо корак уназад, уместо да инвестирамо у будућност. Ово су тешки тренуци за науку и истраживање – каже Доминго Ескутија.

Мартин Керн из Делегације Европске уније у Србији слаже се да је неопходно више улагати у науку.

– Показало се да су земље које више улажу у науку мање осетиле последице економске кризе попут Финске, Немачке и Шведске, које за инвестирање у науку издвајају 2,4 одсто БДП. ЕУ издваја два одсто БДП – каже Керн.

Др Вера Дондур, председница Савета за науку и технолошки развој Републике Србије, каже да код нас није све тако црно како се чини на први поглед, јер, примера ради, имамо велику предност у односу на свет – око 5.000 младих научника, што је готово половина од укупног броја истраживача. Осим тога, укупан број истраживача повећан је са осам на 12.000 за последњих неколико година.

Болна тачка остаје финансирање и то што је наука организационо уситњена.

– Још смо јако далеко од зацртаног циља да 2015. издвајање из буџета буде 1,5 одсто и све оцене које смо добили од европских институција говоре да је велики проблем управо то што се улагања у науку не повећавају – истиче Дондур.

Када је реч о земљама у окружењу, стање у науци је слично као и у Србији, а посебно је лоша ситуација у Босни и Херцеговини. Према званичном државном извештају, мали број научних радника учествује на међународним скуповима, објављивање радова у престижним научним часовима је периодично, библиотекама недостаје научна литература и часописи. Млади нису мотивисани за последипломске студије, докторска истраживања и рад у научноистраживачкој области, а за финансирање науке издваја се тек нешто више од 0,1 одсто БДП.

А док се већина европских земаља бори са беспарицом, у Америци се велика пажња у науци посвећује борби за што већи проценат жена које стижу до највиших домета у каријери. По речима проф. др Кларисе Бехар Молад, главни проблем што нема довољно жена у науци и бизнису јесте то што тешко усклађују каријеру и породицу, што сматрају да нису довољно способне као мушкарци и то што младе девојке немају довољно узора међу успешним научницима, а таквих примера има – само нису довољно видљиви.