Uvek će biti bračnih preljuba

53. MESS

Specijalno za Politiku

Sarajevo –U završnici 53. festivala MESS, 6. i 7. oktobra, sarajevska publika je imala zadovoljstvo i privilegiju da vidi još nekoliko izuzetnih pozorišnih dela. U okviru programa „Budući MESS“, u tramvaju na početku stacioniranom na železničkoj stanici, igrana je vrlo šarmantna ambijentalna predstava „Tramvaj“, nastala na osnovu teksta Adnana Lugonića i Asje Krsmanović, u režiji Senada Alihodžića. Gledaoci su fiktivni putnici u tramvaju, oni se mešaju sa drugim putnicima koje predstavljaju sjajno uverljivi glumci, u obličju životno verodostojnih likova. U prvom delu predstave se nižu svakodnevne situacije iz gradskog prevoza koje tragikomično odslikavaju čemer današnjeg življenja na Balkanu – primitivizam, nered, besparicu, posledice ratnih trauma. U tramvaju se ukrštaju putevi nekoliko koloritnih, smešno-tužnih likova, bahatog džibera koji ostalim putnicima valja švercovanu robu, dronjavog klošara koji gnjavi putnike pseudofilozofskim trućanjem, zatim jedna starija, tužna i usamljena gospođa, pa potrošena i izmučena samohrana majka koja rinta kod privatnika na crno, usni harmonikaš neobično vedrog duha koji uveseljava snuždenu raju... Drugi deo predstave se odvija u pokretu, vozimo se po sarajevskim ulicama, u ironično obojenoj, pseudoturističkoj turi – vozač nam se obraća preko razglasa, obaveštava nas o znamenitostima Sarajeva, hotelu Holidej in, Američkoj ambasadi, Avazovom tornju itd. „Tramvaj“ je izvanredno dopadljivo delo, posebno dragoceno zbog prekoračenja granica konvencionalnog shvatanja teatra i implicitnog širenja svesti o nepreglednim mogućnostima novih pozorišnih prostora.

Predstava „King Size“ švajcarskog reditelja Krištofa Martalera, dobitnika Politikine nagrade za režiju na 42. Bitefu za „Manjak prostora“, donela je očaravajući, prepoznatljiv i prilično unikatan rukopis na baroknu scenu Narodnog pozorišta Sarajevo. Radnja ove muzičke predstave, zapravo koncerta sa poetsko-filozofskim refleksijama, izraženim u pauzama između pesama, dešava se u nekakvoj hotelskoj sobi, oko velikog (king size) kreveta. Četiri glumca izvode sentimentalne, slatkaste ljubavne pesme, o čežnji, nadama i razočarenjima, a one se valjaju na sceni u grotesknom obličju, suptilno apsurdno, slojevito izvajano, sa esencijalizovanim ironičnim referencama na ulogu muzike u današnjoj popularnoj kulturi. Kao Beketovi klovnovi, iskrivljeni pajaci na ringišpilu nepredvidive sudbine, Martalerovi glumci-pevači na jedinstven način scenski otelotvoruju kompleksnost egzistencije u savremenim shizofrenim društvima, bivajući njihov usporeni, visoko estetizovani, kritički odraz.

„Nevinost“ reditelja Dijega de Bree, produkcija Mladinskog gledališča iz Ljubljane, poslednja predstava prikazana na 53. MESS-u, nastala je prema Viskontijevom filmu, odnosno romanu Gabrijela Danuncija. Radnja u čijoj je osnovi melodramska priča o bračnim preljubama, posesivnosti i zločinima, izvezena je pažljivo, sa važnim psihološkim i etičkim dimenzijama. De Brea je radnju postavio neobično artificijelno, hiperformalizovano i elegantno, toliko da prevazilazi životnost likova, čineći ih mehaničkim, plastičnim figurama. Jednostavno i svečano odeveni, u crno-bele tonove, ubedljivi glumci igraju tiho, u jednom snoviđenjskom, hipnotičkom tonu. Kompletan zvuk je ranije snimljen, izvođači govore na plejbek. To je izuzetno uzbudljivo i vrlo potentno rešenje koje stvara smisao ritualnosti, predstavlja znak nekakve fatalnosti, ali i večitog ponavljanja priče koja se uvek i iznova dešava: uvek će biti bračnih preljuba, osveta, ljubomore, zločina počinjenih iz strasti. Dopunu tom konstitutivnom zvučnom planu daju minimalistički klavirski tonovi koji prodorno pojačavaju dubinska osećanja samoće i naslućujuće pretnje, kao i zvuci koji stilizovano zamenjuju eksplicitnu fizičku radnju (na primer, pomešani zvuci dahtanja, krika i konjskog šištanja predstavljaju seksualni čin). „Nevinost“ je jedan izbrušeni dragulj, spektakularno precizno, koncizno, savršeno skrojeno ostvarenje čija osobena forma i stil u potpunosti odgovaraju sadržaju, jarkom portretu građanske dekadencije.

Inače, Gran pri za najbolju predstavu u celini na 53. MESS-u dodeljen je predstavi „Galeb“ Tomija Janežiča i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.