Migranti na meti ultradesničara

Ono što se desilo u Moskvi u nedelju i ponedeljak najbolja je potvrda stare poslovice „Pusti samo jednom duha iz boce i više ga nikada u nju nećeš vratiti”.

Birjuljovo, deo Moskve u kojem žive ljudi koji finansijski, uglavnom, teško sastavljaju kraj s krajem, pretvoreno je posle ubistva mladića Jegora Ščerbakova u pravo bojište. Sličnih zločina, nažalost, ne nedostaje ni u drugim delovima ruske prestonice, ali to što se desilo u Birjuljovu pretvorilo je deo metropole u istinski etnički front – sa jedne strane ruski nacionalisti, a sa druge doseljenici sa Kavkaza, kolektivno optuženi za Ščerbakovljevu smrt. I svi skupa besni do ludila i svi na ivici egzistencije.

Javnost u svetu i u Rusiji pita se da li je bilo potrebno da se desi to što se zbilo u protekla dva dana, a što je okončano milionskom materijalnom štetom, ranjavanjem 23 osobe i hapšenjem čak 1.400 učesnika nereda. Birjuljovo sada opisuju kao „opasan deo grada” u kojem caruju bezakonje, bande formirane na etničkoj osnovi, navijačke grupe sa rasističkim predznakom... I sve to uz nekontrolisanu korupciju među pripadnicima čuvara reda, podstaknutu nesređenim migracionim zakonodavstvom.

Prema pisanju Nikolaja Petrova iz Fondacije Karnegi, agresivan odnos prema migrantima u Rusiji nije ništa drugačiji od onoga u drugim evropskim državama. Ključna razlika je, međutim, u činjenici što u Rusiji ne postoje organizovane nezavisne partije ultradesničarske orijentacije. Kremlj im ne dozvoljava da se pojavljuju na izborima. Rezultat toga je to što je stvorena „agresivna i politički marginalizovana supkultura nacionalizma”, zaključuje Petrov.

Julija Smornova iz nemačkog „Velta” podseća da se nacionalizam posebno burno razvija tamo gde se teško živi. Stvoriti animozitet između „domaćih” i „dođoša” je vrlo jednostavno. Pogotovo u Rusiji koja je ne samo multietnička nego i multikonfesionalna država. Ali, da bi se u takvim okolnostima održao red i poredak, vlast mora da ima jasnu sliku protiv čega se bori i kako da tu borbu dobije.

A upravo ta slika često je zamagljena, pogotovo u periodima predizbornih agitacija, kada se kandidati za različite funkcije vlasti ne ustežu da biračima obećavaju i neizvodljivo. Pa čak i da svoj rejting dižu nesuprotstavljanju različitih grupa građana, posebno onih sa etničkim predznakom. Na tu kartu su, uostalom, igrali i vladajući Sergej Sobjanin i opozicioni Aleksej Navaljni tokom nedavne izborne kampanje za moskovskog gradonačelnika.

Kako je juče saopštila moskovska policija, ubica nesrećnog Ščerbakova je identifikovan. Reč je o izvesnom Orhanu Zejnalovu Zahitu Ogliju (31), državljaninu Azerbejdžana, za kojim još od ranije postoji poternica zbog sumnje da je izvršio ubistvo u svojoj zemlji, prenela je agencija RIA Novosti.

Prema podacima policije, osumnjičeni je živeo u iznajmljenom stanu bez prijavljenog mesta boravka. Njegovo hapšenje, kako tvrde u policiji, može da usledi svakog trenutka.

Ono na šta mnogi ukazuju jeste opasnost da nesistemska opozicija iskoristi dešavanja u Birjuljovu, ne kako bi sebi podigla ugled i funkcionalno se organizovala, već kako bi dodatno oslabila vlast. A takva strategija, obično, završava u suzama, opominju isti.

Sada, kada su stvari dostigle kulminaciju, stvaranje antikriznih štabova i sličnih „grupa za etničko i svako drugo pomirenje” neće pomoći ni Ščerbakovu ni njegovom ubici. Neophodno je Birjuljovo osloboditi sramne odrednice – „sirotinjski i opasan kraj”. A to sa prisutnim korumpiranim policajcima i državnim službenicima neće ići lako.

A migranti će i dalje stizati u prestonicu. Uostalom, grad i živi od poljoprivrednih proizvoda koje oni donose na pijace, bilo sa Kavkaza bilo iz drugih delova velike države. A ruskim ultranacionalistima i razularenim grupama fudbalskih navijača sve to je – „prst u oko”.

Ali kako zadovoljiti sve strane? Odgovor je samo jedan: efikasnim zakonima i podizanjem životnog standarda svakog građanina. A to neće biti lak posao ni za predsednika Vladimira Putina. Makar ostao na vlasti i peti mandat.