Ko se bankrota boji još

Da ovo nismo uradili, bankrotirali bismo! Svakog dana ovo su građanima Srbije ponavljali čelnici naše države nakon što su prošle nedelje predstavili mere štednje.

Zvuči kao katastrofalan i apokaliptičan scenario koji svi na prvu loptu povezuju sa praznom državnom kasom, opštom besparicom i neviđenim siromaštvom, ali postavlja se pitanje – šta zapravo znači bankrot jedne države. Od čega će nas to mere koje je predstavio ministar finansija Lazar Krstić spasti? Jer, potpuno je jasno šta sve podrazumeva bankrot jedne firme – nemogućnost da na vreme plati dospele obvaveze, aktiviranje hipoteka, rasprodaju imovine, stečaj, pa i njeno gašenje, odnosno likvidaciju. Ali, država se ne može (tek tako) likvidirati.

Ipak, bauk državnog bankrota kruži planetom, a taj bauk nije svuda i uvek isti. Najpre, već dve nedelje deo zaposlenih u državnoj upravi u Sjedinjenim Američkim Državama ne zna da li će i kada primiti platu. Ceo svet drhti od pomisli na bankrot ove velesile, jer nema države koja time ne bi bila ugrožena, a „Blumberg” sa bankrotom Amerike predviđa sunovrat i kraj svetske ekonomije.

Sa druge strane, svi pamte bankrot Argentine iz 2002. godine. Vlasti ove zemlje odlučile su da više ne vraćaju spoljne dugove i da ne uzimaju nove zajmove. Valuta je preko noći drastično oslabila, uvoz umanjen, izbili su neredi... Ali i u tom haosu počela je polako da jača domaća potrošnja, ekonomija je „restartovana” i zemlja se oporavila. Međutim, treba podsetiti da i dalje traju suđenja sa stranim investitorima koji su time bili oštećeni. Argentinski scenario nije lako kopirati.

Angela Merkel, kancelarka Nemačke, poslala je pre nekoliko godina otrežnjujuću poruku. Jednostavno je poručila svetu – „kažu da države ne mogu da bankrotiraju. To nije tačno”. To se desi kada više ne mogu da izmiruju obaveze, objasnila je ona.

Time se dolazi i do primera „poslušne” Grčke, potpuno drugačijeg slučaja od argentinskog. Grčka je nastavila saradnju sa spoljnim kreditorima, dodatno se zadužila kako bi se spasla bankrota i sada sluša njihove savete o štednji, a razlika je jednostavna. Argentina je imala svoju valutu, proglasila je bankrot i oborila joj vrednost. Grčka sa evrom to ne može da uradi.

I gde je sada Srbija u celoj planetarnoj priči o bankrotu? Koliko smo (bili) blizu bankrota i šta bi bankrot naše države značio za sve građane?

U teoriji, posledice su katastrofalne za sve – scenario bankrota na unutrašnjem planu znači pad životnog standarda, povećanje nezaposlenosti, slabljenje valute, inflaciju, gubitak ušteđevina, pad kvaliteta ili čak prestanak rada javnih službi... Jasno je da su vrhunac bankrota socijalni nemiri i anarhija.

Realnost je, međutim, nešto drugačija od ovog teorijskog modela, kažu ekonomisti.

– Bankrot znači da država više ne može da servisira svoje obaveze i to javno svima priznaje. Ne može da vraća zajmove koje je ranije uzela, niti može još više da se zaduži, jer više niko, čak ni sa visokim kamatama ne želi da joj pozajmi novac. Pošto para nema, a država želi da nastavi da servisira unutrašnje obaveze, poput plata i penzija u javnom sektoru, ona štampa novac bez pokrića što dovodi do inflacije i drastičnog pada kursa. To po automatizmu pogađa sve građane – objašnjava Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije.

U takvoj situaciji, kaže on, postoji nekoliko rešenja – dogovor sa kreditorima, reprogram dugova ili otpis dela dugova ukoliko se takav dogovor postigne. Ali, ne samo to.

– U najgorem slučaju mogla bi da se pleni imovina koju imamo u inostranstvu. Ali, treba reći da to nije nimalo lako uraditi, jer ne postoje međunarodni propisi koji određuju kada i kako jedna država odlazi u bankrot i šta se potom dešava – kaže Nikolić, dodajući da se i naša situacija iz januara 1994. godine može smatrati jednom vrstom bankrota, ali i sve ono što se tada dešavalo početkom devedesetih godina prošlog veka.

– Ali, kada vam neko daje reprogram ili otpis dugova, taj od vas očekuje i da štedite i da smanjite javnu potrošnju, kao što se sada dešava Grčkoj – zaključuje on.

I ekonomista Ivan Nikolić takođe smatra da bankrot nije tako jednostavno proglasiti.

– Dokle god imate imovinu koju možete da prodate, daleko ste od bankrota. Mere štednje koje je naša vlada usvojila prošle nedelje imaju za cilj promenu postojećeg trenda rasta javnog duga, a bankrot je nešto što bi usledilo iza toga – kaže on.

Kako objašnjava, država koja proglasi bankrot i pri tom više ne želi da poštuje obaveze prema stranim poveriocima, sigurno bi snosila posledice.

– Najverovatnije bi usledio neki vid sankcija, odnosno rigorozniji odnos finansijskih centara moći. Tu je zamrzavanja imovine u inostranstvu, zamrzavanja bankovnih računa, izbacivanje iz međunarodnog platnog prometa – navodi Ivan Nikolić i dodaje da sve ipak mora da se završi tako što se na kraju sedne za sto sa kreditorima i postigne se dogovor.

– Kada bismo došli na ivicu bankrota, neko bi nam sigurno rekao – pa niste vi baš toliko siromašni, imate „Telekom”, EPS, Komercijalnu banku – zaključuje on.