Na sajmu još bez gužve

Posle nedelje, dana otvaranja i prvog dana trajanja 58. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, juče je izostala uobičajena sajamska gužva, pre karakteristična za Školski dan– tradicionalni četvrtak, kao i za kraj nedelje i vikend. Jučerašnji i današnji dan rezervisani su za porodične posete, ipak, više je mladih i studenata na sajmu. Jedan od najuočljivijih u hali 1 je ogroman Vulkanov štand, prepun raznovrsnih knjiga za decu, a poseban bestseler jeste kuvar Džejmija Olivera, koji sadrži petnaestominutne recepte.

Evro-đunti ima takođe veliki štand posvećen najpre izdanjima za najmlađe, ali i bestseleri Džoan Rouling ovde odnose prevagu. Najzanimljivije je dizajniran štand „Geopoetike”, u čijem centru se nalazi velika maketa broja dvadeset, znak da ovaj izdavač obeležava toliko godina postojanja. Pored nje nalaze se klupe sa pričvršćenim knjigama, obeležje „Geopoetikine” akcije „Čitanje je javna stvar”, u okviru koje su klupe u šest beogradskih parkova imale dodatak – knjige. Zrenjaniska „Agora”, izdavač ovogodišnje Nobelovke Alis Manro, vidno je istakao izdanja ove kanadske autorke, u parteru hale 1. Na velikom crvenom „Laguninom” štandu, kome obično ne može da se priđe, juče je bio relativno „slab saobraćaj”, kao zatišje pred buru. Čekamo da se sajam zahukta.

Na štandu Poljske, počasnog gosta Sajma knjiga, juče su predstavljenje knjige poznatog mađarsko-poljskog autora Kšištofa Varge – i to roman „Trunje”, u izdanju „Platoa”, i knjiga eseja „Gulaš od turul ptice”, u izdanju „Korneta”, obe u prevodu s poljskog Milice Markić.

Prema rečima prevodioca, Varga razobličava porodične i društvene odnose, radikalno secirajući moderno doba. U literarnom maniru Tomasa Bernharda i Mišela Uelbeka, Vargin junak suočava se sa prazninom sopstvenog života i izruguje se savremenom imperativu lakoće i zadovoljstva. Junak njegovog romana „Trunje” je putujući trgovac Pjotr Avgustin. On jezdi Poljskom u vozovima koji stalno kasne, a nepripadnost sopstvenoj porodici, kao i nemogućnost prianjanja uz drugo ljudsko biće rađaju suštinsku samoću. Zbog opsednutošću propadanjem i trošnim telom Varga je, kako je istakla Milica Markić, prozvan najvećim hipohondrom poljske književnosti.

S druge strane, u svojim esejima ovaj pisac iznosi zapažanja o mađarskom duhu i mentalitetu s posebnim osvrtom na njihov kompleks male zemlje i apatiju nakon Prvog svetskog rata.

– Umorio sam se pišući, a potom i čitajući svoje knjige. Kao što žene prolaze kroz postporođajnu depresiju, isto se i ja osećam kada završim pisanje knjige. Dok pišem osećam se dobro, kada završim, mislim da je knjiga baš loša, i taj utisak traje. Sumnjam u one pisce koji kažu da su im knjige fenomenalne – rekao je Varga.

Na štandu Poljske reklamiraju se izdanja njihovih autora, posebno četiri nobelovaca – Vladislava Rejmonta, Henrika Sjenkjeviča, Česlava Miloša i Vislave Šimborske.

M. V – M. S.