Pobeda Snoudena

Govoriti istinu u vremenima univerzalne obmane postaje revolucionarni akt, govorio je Džordž Orvel, autor romana „1984”, u kome je stvorio koncept „Velikog brata”.

Edvard Snouden kao da ovo ima u vidu dok iz meseca u mesec otkriva razmere špijunskog programa američke agencije NSA, čija je ambicija da prisluškuje više-manje ceo svet. Sila koja se borila protiv totalitarnog sistema sama je postala totalitarna.

Kao u filmu „Trumanov šou”, u kome se ispostavlja da idealni svet postoji samo kao medijska tvorevina, Snouden je otvorio pukotinu na predstavi o Americi i izazvao planetarni potres.

Vlade širom sveta oglašavaju se sa sve razornijim otkrićima za Belu kuću, tražeći objašnjenjaod američkih vlasti sve oštrijim tonom. Pariz je „šokiran” efikasnošću američke špijunske agencije koja je za samo mesec dana snimila 70 miliona telefonskih razgovora svojih francuskih prijatelja. Angela Merkel maše mobilnim telefonom sa kiselim izrazom lica nakon što je u „Špiglu” pročitala da je NSA nije zaobišla. Njena koleginica iz Brazila, koja je takođe iz medija saznala da je špijuniraju, otkazala je u sredu posetu Vašingtonu. Tenzije rastu između Sjedinjenih Država i Meksika nakon što je objavljeno da je NSA čitala i mejlove predsednika Felipea Kalderona. 

Otkriće o masovnom špijuniranju najprisnijih evropskih saveznika Bele kuće podelilo je Stari kontinent, a bivše agente Stazija uverilo da imaju nastavljače.

Dokazi da NSA špijunira sve, uključujući i obične građane, razgnevili su čak i neke nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava koje su podnele tužbu protiv američke agencije u nekoliko evropskih zemalja.

Snouden je uspeo da sruši još jedan tabu inatera direktora ove obaveštajne službe da negira pisanje štampe itako prekrši kult tajnosti oličen u devizi „nikad ne reci ništa”. Uzalud, jer se sumnja u izjave američkih zvaničnika usadila u svest običnog čoveka. Snoudenova otkrića ne unose samo pometnju u odnose Amerike i sveta,već menjaju i način na koji se gleda na njene spoljne akcije. Posle dokazao špijuniranju došle su optužbe za ratne zločine pritiskom na dugme iz drona, za koje je „Amnesti internešenel” optužio Obaminu administraciju u najnovijem izveštaju o bombardovanju dronovima u Pakistanu.

Ali verovatno najveća pobeda Snoudena jesteu tome što je vratio veru „malom čoveku” da je borba protiv sistema moguća. To je i smisao poruke koju je pred kraj života uputio Stefan Esel, nekadašnji član francuskog Pokreta otpora ikoautor Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u eseju „Pobunite se!”.