Na duge staze u Avganistanu

"Nije u pitanju sprint, već pre bi se moglo reći maraton", sportskim jezikom je novi britanski ambasador u Kabulu opisao juče kako stoje stvari sa britanskim vojnim prisustvom u Avganistanu i kakvi su izgledi za skori odlazak trupa iz zemlje u kojoj su udružene zapadne armije na čelu sa Sjedinjenim Državama i Britanijom srušile krajem 2001. talibansku vlast, ali pravi mir nisu donele.

Biće potrebno jako mnogo vremena da se u Kabulu uspostavi stabilna vlada, izneo je ser Šerar Kauper Kouls (52) u intervjuu Radio Bi-Bi-Siju, odbijajući da precizira rokove, ali napominjući da je svakako reč o decenijama.

Ambasador je, doduše, rekao da bi to podrazumevalo ne samo vojni angažman, već celokupnu, dugoročnu aktivnost na oporavku i razvoju. "Ta zemlja odista je važna i za nas i region, na mnogo načina", naglasio je.

Da su vojnici i oružje zasad, ipak, u prvom planu vidi se iz činjenice da je London od početka godine udvostručio svoje snage na avganistanskom frontu i da trenutno na negostoljubivom terenu, prevashodno u provinciji Helmand, uporištu talibana i centru proizvodnje opijuma, ima 7.700 vojnika.

Mada Kauper Kouls, koji važi za diplomatu sa izuzetno jakim pozicijama u Forin ofisu, tvrdi da većina Avganistanaca, u strahu od povratka talibana na vlast, podržava ostanak stranih trupa, u javnosti se čuju suprotna gledišta.

List "Gardijan" podseća da je u nekoliko poslednjih nedelja život izgubilo oko 120 avganistanskih civila, među njima upravo ovih dana i sedmoro dece, i da se za ovolike pogibije okrivljuju strane trupe pa je i predsednik Hamid Karzai zbog toga suočen sa velikim nezadovoljstvom i protestima.

Ginu, međutim, u priličnom broju i Britanci. Samo za godinu dana, otkako su raspoređeni u Helmandu, objektivno najtežem i najopasnijem području, ubijeno je ili stradalo više od 50 britanskih vojnika, uglavnom dvadesetogodišnjaka ili čak mlađih.

Za ovaj bilans koji je zapravo gori nego u Iraku, britanski vojni komandanti u velikoj meri optužuju svoje ministarstvo odbrane, ali i saveznike iz Atlantskog pakta. U prvom slučaju zato što brojčana armijska pojačanja nisu bila praćena, nasuprot onome što je Toni Bler svojevremeno obećao, adekvatnim povećanjem opreme i kompletnog borbenog arsenala, zbog čega su vojnici izloženi većim rizicima, a smanjene su njihove mogućnosti u okršajima sa talibanskim pobunjenicima. U drugom, Britanci smatraju da su ih saveznici izneverili, prepustivši im najopasniju zonu, i o tome je već bilo rasprava unutar NATO, ali ništa se nije promenilo.

London svakako ima ambicije da ostane prisutan i uticajan u ovom delu sveta. To je vidljivo i kroz imenovanje upravo ser Šerara, prethodno uspešnog ambasadora u Izraelu i Saudijskoj Arabiji, ali i kroz jačanje diplomatske misije u Avganistanu. Po broju ljudi ambasada u Kabulu sada predstavlja jedno od najjačih britanskih predstavništava u svetu a uskoro bi mogla, računa se, da premaši čak i kancelarije Ujedinjenog Kraljevstva u Vašingtonu.