Bacam čini na nastavnike

Una, bila si zvezda ovogodišnjeg Sajma knjiga na štandu „Admiral buksa”, kako podnosiš popularnost, šta ti kažu drugovi, šta nastavnici?

Zabavno je bilo u početku, sada više ne uživam u tome. Odnosno, i ovaj razgovor s vama za mene je noćna mora. Zamolila sam roditelje da mi više ne ugovaraju snimanja i razgovore jer me to smara, oduzimam mi i vreme a i počela sam da dobijam neke lošije ocene u školi od onih na koje sam navikla. Probala sam da bacam čini na nastavnike, mada kao veštica ne smem da eksperimentišem s „normalcima”. Međutim, nije uspelo. U stvari, ispala je katastrofa na pismenom iz matiša.

Radost zbog izlaska knjige podelila sam isključivo s onim drugaricama koje to doživljavaju iskreno i čisto i za koje znam da to mogu dobro da podnesu. Promociju knjige u školi nisam želela.

Kako je došlo do, ipak, neobične činjenice da desetogodišnje dete napiše roman?

Mnogo čitam. Do tada sam pročitala „Harija Potera” kompletnog a onda još jednom na engleskom. Ali napamet znam i „Igre gladi”, „Čudesna stvorenja”, „Noćnu školu”, „Nož nade”, „Žurke i čarobni napici”...

Nije mi se dopalo kako se „Hari” završava pa sam počela da pišem novi kraj sa željom da ga pošaljem gospođi Rouling, a onda sam digla ruke i jedne noći počela da pišem svoju knjigu. Nastao je roman koji svi hvale, ali ja nisam tada znala šta će da ispadne. Moji roditelji bi voleli da su u pitanju geni jer su oboje novinari, otac takođe piše knjige, ali one dosadne, političke. Mislim, to ne može da se čita, mada mi je poturao neke svoje. Davao mi je i neka stara izdanja „Robinzona Krusoa”, „Leteći razred”, „Dečake Pavlove ulice”, junačke pesme i slično, ali, verujte, to je krš.

Una, pretpostavljamo da ti imaš i druga interesovanja, čime se još baviš?

Škola je katastrofa. Pretrpani smo. Sada je stigla i fizika, sačuvaj bože. Na druge aktivnosti me niko ne tera, sama sam izabrala klavir, odbojku i strane jezike. E, malo sam se zeznula, sada bih da ostavim klavir i kupim gitaru, ali majka ne da. Kaže, završi nižu muzičku pa si slobodna. Ona misli da nešto mora da se završi ako je započeto. Ja baš ne mislim tako, ali moram da trpim zbog razlike u godinama. Ha, ha, ma volim da se šalim... Kad smo kod klavira, moram da kažem da se ne skidam s njega, ali ja sviram i pevam Eminema, volim da repujem. Ponekad mi se pridruži otac, ali on na engleskom, zna samo dve psovke. Na srpskom je mnogo izražajniji. Počela sam novu knjigu. Biće roman a pišem ga odmah na engleskom jeziku. Neću više da se mlatim s domaćim izdavačima. Imam 8 odsto od prodatog primerka. Treba da prodam dve hiljade knjiga da kupim gitaru! Mislim, stvarno...