Ekstremisti jačaju na internetu

Od našeg specijalnog izveštača

Baku – Da li ćemo u budućnosti svoje ponašanje usklađivati sa postulatima koje, putem društvenih mreža, dobijamo iz ko zna kojih sve delova sveta? Da li će naša deca svoj životni put birati na osnovu onoga što vide na internetu, i bez spoznaje da je to što gledaju, možda, istina, ali, najčešće – nije?

Sve su to pitanja kojih su se dotakli učesnici Trećeg međunarodnog humanitarnog foruma održanog 31. oktobra i 1. novembra u prestonici Azerbejdžana – Bakuu. Društvene mreže na internetu, kako se čulo na ovom skupu, sve više preuzimaju ulogu klasičnih medija, posebno štampanih. Uostalom, i izbori za predstavnike lokalne samouprave u Estoniji održani su nedavno – putem interneta...

„Štampani mediji svakako su efikasno ali, istovremeno, konkretno i ograničeno sredstvo informisanja”, istakao je na okruglom stolu posvećenom ulozi novih tehnologija u medijskoj sferi Dejvid Kemeron Kazel, docent Instituta za Bliski istok na američkom univerzitetu Kolumbija.

Ovakav stav podržao je i Kemal Ozturk, generalni direktor turske agencije „Anadolija”, uz napomenu da je upravo širenje društvenih mreža primoralo mnoge štampane listove da prekinu sa radom. „Budućnost je u onlajn novinama”, smatra Ozturk.

Nema sumnje da takozvani virtuelni svet sve više zaokuplja našu svakodnevicu, pomaže nam da lakše komuniciramo, razmenjujemo ideje... Ali, uticaj koji internet ima na mlađe generacije izaziva zabrinutost. „Virtuelni svet” daleko je pogodniji i jeftiniji od klasičnih medija za promovisanje novih ideja, često neutemeljenih u stvarnom životu, a time i potencijalno opasnih. Ma koliko postojala kontrola onoga što se postavlja na svetsku kompjutersku mrežu, najrazličitiji rasistički, nacionalistički, ekstremistički pa i teroristički proglasi, pozivi, najavljivanja akcija, sve su učestaliji.

A cilj medija je da se bore protiv ksenofobije, netrpeljivosti, jednako kao što im je cilj širenje kulture tolerancije. U borbi protiv ovih izazova, klasično školsko obrazovanje kao da neumitno gubi korak, zajednički je zaključak učesnika ovog foruma.

Upravo stoga, u završnoj deklaraciji Međunarodnog humanitarnog foruma ističe se da „savremeni izazovi i opasnosti, koji su u vezi sa konvergencijom upravljanja i tehnologije proizvodnje, postaju globalni fenomen i zahtevaju posebnu pažnju međunarodne zajednice u identifikaciji dominantnih tendencija u razvoju društva, uopšte”.

Ovo pretpostavlja i obraćanje daleko više pažnje na probleme koji se javljaju u integracionim procesima u svetu.

„Sredstva masovnih informacija igraju važnu ulogu u razvoju međunarodnog dijaloga i stvaraju uslove za stvaranje i jačanje sveukupnih veza između različitih naroda i država”, stav je Aslana Aslanova, direktora državne informativne agencije „Azer tadž“.

Završna deklaracija foruma u Bakuu ukazala je na izazove koji nas očekuju u budućnosti, ali nije dala i odgovor na to kako te izazove da iskoristimo u pozitivnom smislu, a ne da im jednostavno podlegnemo. Taj deo prepušten je stručnjacima koji moraju da se prilagođavaju specifičnostima sredina u kojima svakodnevno deluju.