Екстремисти јачају на интернету

Од нашег специјалног извештача

Баку – Да ли ћемо у будућности своје понашање усклађивати са постулатима које, путем друштвених мрежа, добијамо из ко зна којих све делова света? Да ли ће наша деца свој животни пут бирати на основу онога што виде на интернету, и без спознаје да је то што гледају, можда, истина, али, најчешће – није?

Све су то питања којих су се дотакли учесници Трећег међународног хуманитарног форума одржаног 31. октобра и 1. новембра у престоници Азербејџана – Бакуу. Друштвене мреже на интернету, како се чуло на овом скупу, све више преузимају улогу класичних медија, посебно штампаних. Уосталом, и избори за представнике локалне самоуправе у Естонији одржани су недавно – путем интернета...

„Штампани медији свакако су ефикасно али, истовремено, конкретно и ограничено средство информисања”, истакао је на округлом столу посвећеном улози нових технологија у медијској сфери Дејвид Кемерон Казел, доцент Института за Блиски исток на америчком универзитету Колумбија.

Овакав став подржао је и Кемал Озтурк, генерални директор турске агенције „Анадолија”, уз напомену да је управо ширење друштвених мрежа приморало многе штампане листове да прекину са радом. „Будућност је у онлајн новинама”, сматра Озтурк.

Нема сумње да такозвани виртуелни свет све више заокупља нашу свакодневицу, помаже нам да лакше комуницирамо, размењујемо идеје... Али, утицај који интернет има на млађе генерације изазива забринутост. „Виртуелни свет” далеко је погоднији и јефтинији од класичних медија за промовисање нових идеја, често неутемељених у стварном животу, а тиме и потенцијално опасних. Ма колико постојала контрола онога што се поставља на светску компјутерску мрежу, најразличитији расистички, националистички, екстремистички па и терористички прогласи, позиви, најављивања акција, све су учесталији.

А циљ медија је да се боре против ксенофобије, нетрпељивости, једнако као што им је циљ ширење културе толеранције. У борби против ових изазова, класично школско образовање као да неумитно губи корак, заједнички је закључак учесника овог форума.

Управо стога, у завршној декларацији Међународног хуманитарног форума истиче се да „савремени изазови и опасности, који су у вези са конвергенцијом управљања и технологије производње, постају глобални феномен и захтевају посебну пажњу међународне заједнице у идентификацији доминантних тенденција у развоју друштва, уопште”.

Ово претпоставља и обраћање далеко више пажње на проблеме који се јављају у интеграционим процесима у свету.

„Средства масовних информација играју важну улогу у развоју међународног дијалога и стварају услове за стварање и јачање свеукупних веза између различитих народа и држава”, став је Аслана Асланова, директора државне информативне агенције „Азер таџ“.

Завршна декларација форума у Бакуу указала је на изазове који нас очекују у будућности, али није дала и одговор на то како те изазове да искористимо у позитивном смислу, а не да им једноставно подлегнемо. Тај део препуштен је стручњацима који морају да се прилагођавају специфичностима средина у којима свакодневно делују.