Menjam stranku za fotelju

Beograd je ostao bez gradonačelnika, a kada će ga opet dobiti, ne zna se. Sudeći po medijskim napisima, kandidata koji bi vodili glavni grad do izbora ima u izobilju. Sami se nude, očekujući da Aleksandar Vučić prepozna u njima one prave. Za svaki slučaj pripremili su i biografije. Oprali su ih i kao usput navode da su u dugogodišnjem prijateljstvu sa prvim potpredsednikom vlade.

Jedan od njih se, do juče istaknuti član Demokratske stranke, preporučuje na sve strane, dajući intervjue i iscrpno navodeći šta bi i kako uradio u glavnom gradu na osnovu svog višegodišnjeg, menadžerskog iskustva u sportu i organizovanju jubileja u Areni.

S obzirom na to da je u prošlosti „usrećio” Košarkaški i Fudbalski klub

Crvena zvezda, sada bi, verovatno po istoj matrici, da usreći i Beograđane, a iskustva ima, kako sam kaže, i u obrazovanju stranačkih kadrova Srpske napredne stranke.

Pre toga nešto slično je radio i u Demokratskoj stranci, pa očigledno da računa na kratko pamćenje Beograđana kada se na ovakav način samopromoviše.

Nije on, naravno, usamljeni preletač na našoj političkoj sceni. Zatrpani smo poslednjih meseci informacijama o samoosvešćenim opozicionim kadrovima koji se svesrdno nude vladajućoj stranci,

iako su do juče bili čelnici, a neki od njih čak i osnivači Demokratske stranke, Ujedinjenih regiona Srbije, Demokratske stranke Srbije ili čak Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Navodeći da to sve rade zbog boljitka Srbije, čvrsto se drže za fotelje ne ugrožavajući nijednim činom pozicije stečene u vremenu dok su bili deo neke druge, vladajuće većine. Stranačke knjižice menjaju brže od košulja dokazujući da je u ovoj zemlji sve prolazno osim njih. Samo je jedan program koji oni priznaju, a to je funkcija i privilegije koje idu sa njom.

Moglo bi se čak i razumeti zašto i kako to rade. Ljudska je to osobina. Neshvatljivo je, međutim, što ih vladajuća stranka tako rado prima u svoje okrilje, pa se čak time i hvali. Javno ih promoviše i prikazuje kao pojačanje. Ako već ništa dobro nisu učinili dok su do juče sprovodili programe potpuno suprotne programu Srpske napredne stranke, kako im poverovati da su se promenili iz ideoloških, a ne iz ličnih interesa.

Dolazeći u Srpsku naprednu stranku neminovno sa sobom donose i prtljag prošlosti koji nije ni mali ni zanemarljiv. U tom prtljagu se nalaze i propala brojna preduzeća kojima su do juče rukovodili, prazne opštinske kase, desetina hiljada radnika ostavljenih na ulici zbog loših ekonomskih poteza.

Sudeći po njihovim najsvežijim izjavama, oni su bili samo kolateralna šteta stranaka kojima su do juče pripadali. Sada osvešćeni, opranih biografija, procenjuju da njihovo znanje nije dobro iskorišćeno, pa se svesrdno nude novim gospodarima kao spasioci Srbije, to jest Beograda, kao u najnovijem slučaju.