Izbori za – status kvo

Ukoliko bi se u Ukrajini danas održali parlamentarni izbori, bile bi to bačene pare. Ništa se ne bi promenilo. Tako pokazuju istraživanja agencija za ispitivanje javnog mnjenja, a to je utisak koji se stiče i u razgovorima sa običnim građanima, na ulici. Opravdano se onda nameće pitanje: čemu novo glasanje, i da li je za izlazak iz političke krize u kojoj se našla Ukrajina postojalo i neko drugo rešenje, neko koje neće isprazniti državnu kasu da bi krajnji rezultat bio – status kvo.

Prema analizi ukrajinskog Fonda javnog mnjenja, 27,1 odsto žitelja bivše sovjetske republike ponovo bi svoj glas dalo Partiji regiona aktuelnog premijera Viktora Janukoviča. Istovremeno, za čelnike "narandžaste" revolucije iz 2004. glasalo bi 23,5 odsto građana (od toga za Blok Julije Timošenko 14,3, a za Našu Ukrajinu Viktora Juščenka 9,2 procenta). Iza vodećeg trojca su Narodna samoodbrana Jurija Lucenka sa 4,4 odsto mogućih glasova i komunisti sa četiri procenta. Ostali su ispod neophodne granice od tri odsto, a među njima i socijalisti Aleksandra Moroza, predsedavajućeg Vrhovne rade (parlamenta) Ukrajine i čoveka koji je svojim svojevremenim prelaskom iz tabora "narandžastih" u ekipu Janukoviča doveo zemlju na samu ivicu parlamentarne neefikasnosti.

Klimav autoritet

Iako su u pitanju tek predizborne računice koje ne moraju obavezno da se potvrde i na dan glasanja, zakazanog za 30. septembar, jasno je da nijedna strana neće imati dovoljnu prevagu u budućem parlamentu. Nema je ni sada. Ipak, ponešto je i drugačije. Naime, blok partija ujedinjenih pod zajedničkom zastavom predsedničke Naše Ukrajine opasno klizi ka sopstvenoj marginalizaciji. To će od ostalih igrača, pre svega Bloka Julije Timošenko, svakako zahtevati novu strategiju i izbor pouzdanijeg partnera.

Tokom proteklih godina NU se nekako i održavala na okupu zahvaljujući autoritetu šefa države koji je, u svojim najsvetlijim političkim trenucima, darovao sugrađanima nadu u bolju budućnost. Ali, kako danas stvari stoje, ta nada je bila kratkog daha – demokratiju (šta god pod time podrazumevali) je trebalo gajiti, a ne trošiti je.

Ukrajinsko političko zamešateljstvo uključilo je zvona za uzbunu i izvan ove pedesetomilionske države. Iako pomalo oprezno, sa strane se već čuju glasovi podrške ovoj ili onoj strani. Glavni tumač spoljne politike EU Havijer Solana već je našao za shodno da izrazi zabrinutost zbog slabosti "narandžastih" i izrekne veru da će sve ostati u okvirima demokratije.

Signali iz Poljske, države koja u svojoj spoljnoj politici umnogome računa na raspoloženje zapadnih Ukrajinaca, posebno katolika, još su konkretniji. U tamošnjem listu "Žećpospolita" već su osvanule spekulacije o tome ko, u stvari, drma Ukrajinom, svedene po ko zna koji put na pitanje energenata koje ova zemlja, preko kompanije "Rosukrenergo", uvozi iz Rusije. Poruka je jasna: treba onemogućiti uticaj bivše sovjetske matice.

Po svoj prilici, čelnici EU će ponovo morati da zasuču rukave i odreše kesu. Blagodeti pobede nad Rusijom u borbi za uticaj u Ukrajini 2004, izvojevane upravo zahvaljujući obilatoj finansijskoj i medijskoj pomoći datoj tada "narandžastima", usahnule su posle veštog energetskog manevra Moskve tokom novogodišnjih praznika 2006. Taj događaj, kao i očigledna međusobna netrpeljivost Juščenka i Timošenkove, značajno su uticali na strateško opredeljenje ukrajinskog rukovodstva. To su, uostalom, pokazali i parlamentarni izbori u martu 2006. čija demokratičnost, nažalost, nije rezultovala i očekivanim političkim spokojem.

Oprez Zapada

Daleko veći problem za Zapad moglo bi, međutim, da predstavlja to što premijer Viktor Janukovič već sada ima više izgleda od svog imenjaka Juščenka da preuzme i funkciju prvog čoveka u državi. Prema istraživanju marketinške agencije TNS Ukrajine, sprovedenom na uzorku od 1.200 birača, ukoliko bi ove nedelje bili održani predsednički izbori, Janukovič bi zauzeo prvo mesto sa 29,8 procenata osvojenih glasova. Druga bi bila Julija Timošenko sa 15,4 odsto, dok bi Juščenko bio tek treći, sa 11,6 procenata! Valja pomenuti i da je, u odnosu na protekli mesec, svim eventualnim predsedničkim kandidatima rejting porastao, osim Juščenku i Nataliji Vitrenko, lideru Progresivno-socijalističke partije.

Istini za volju, mnogo šta od pomenutog i nije neko veliko iznenađenje. Verovatno su to imali u vidu i čelnici EU i NATO-a kada su se u svojoj politici prema Ukrajini ipak odlučili za daleko veći oprez nego u slučaju drugih bivših sovjetskih država. Uostalom, ne treba smetnuti s uma da je barem polovina žitelja ove velike zemlje u srcu Evrope i dalje privrženija ruskoj braći sa istoka nego skeptičnim partnerima sa zapada.