Kapitalizam, to sam ja

Ovo je suđenje kapitalizmu i liberalnom tržištu! To je, izgleda, strategija na kojoj zasniva svoju odbranu najbogatiji Srbin Miroslav Mišković. Dakle, kapitalizam, to sam ja, poručuje vlasnik „Delte” tužiocima, sudiji i Srbima.

Ako zaista veruje da je njegov pogled na stvarnost ispravan, onda je njegova strategija duboko pogrešna. Jer se ovde desio transfer celokupnog društvenog bogatstva u džepove stotinak porodica, koji se pogrešno naziva tranzicijom i slobodnim tržištem. Oni, naravno, neće suditi Miškoviću, ali mislim da su odavno presudili kapitalizmu u kojem se ogleda Mišković, kao u čarobnom tranzicionom ogledalu. I pri tom vidi sebe.

I sreća je za optuženog što žrtve tog kapitalizma, ili kako se već zove, nisu porota. Jer, taj kapitalizam i to tržište imali su sve, osim jedne sitnice. Srpski kapitalizam nije imao ljudski lik. Bio je divlji, kaubojski i nepravedan.

Zato Dejvid Koperfild naše tranzicije, s đavoljim nou-hauom koji je podrazumevao da te ima svuda, da si vlasnik robe, usluga, stranaka i biračkog tela, a da te niko ne vidi, još nije svestan zašto je zapravo postao „miškobu-miškoba” srpske politike. Odgovor je jednostavan: građani su upravo Miškovića videli kao simbol takvog kapitalizma.

Svest o tome da si najveći kad te niko ne vidi bila je njegovo najveće majstorstvo, koje ga je pratilo čitavog života. Tu strategiju, koja je dugo vremena bila pobednička, on preuzima i sada. Dakle, on nije Miroslav Mišković, nesumnjivo čovek izuzetnih sposobnosti i veština koji je za dvadesetak godina stvorio najveću balkansku imperiju, sa sedištem na Kipru, već se on sada zove kapitalizam, a preziva tržište.

I, taj optuženik, gle čuda, tek sticajem okolnosti, ima njegovo ime, prezime i matični broj. Da li će Miškovićeva odbrana, pojačana Bekamovim i Bušovim advokatima, pomenuti da ima i drugih kapitalizama, osim onoga kome se sudi, poput skandinavskog ili inovativnog, koji, recimo, oličava odlazeći gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg?

Možda treba podsetiti da je davne 1989. Mišković bio junak jednog drugog sistema, socijalističkog. Bio je i potpredsednik Vlade Srbije i negde u to vreme dobio nagradu AVNOJ-a kao najuspešniji privrednik SFRJ. Ali, tada je Mišković bio samo upravnik društvene svojine i jedne partije.

I, o tome, kakav je to kapitalizam kojem je upravo započelo suđenje, možda najbolje govori tužna činjenica da ćemo se svi, zajedno sa Miškovićem, brže peške stići na Saturn, nego što ćemo dostići društveni-bruto proizvod iz te 1989. godine. Zato je Mišković možda trebalo da preuzme ulogu Broza, koji je u čuvenom bombaškom procesu sebe poistovetio sa KPJ.

Ali, zar ćemo zamerati takve sitnice čoveku koji sa toliko iskrene patetike, ubeđuje Srbe da žive u najboljoj od svih mogućih Srbija?