Vlada, ipak, osluškuje glas privrednika

Rezultati anketi Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), među hiljadu anketiranih, ukazali su na gotovo iznenađujuće mišljenje – da ova vlada ipak sluša glas privrednika i da se poslovno okruženje, prema njihovim ocenama, donekle poboljšalo u 2013.

Taj pomak nabolje je daleko od željenog. Neznatan je, precizirali su istraživači svoj nalaz, ali, primećuju, da sve više privrednika uviđa napore države da unapredi predvidivost poslovanja i uvaži njihovo mišljenje u raspravama o ekonomskim pitanjima.

Analitičari rezultata ovogodišnje ankete posebno ističu da su privrednici primetili nastojanje prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da suzbije korupciju. Gotovo polovina ispitanih (46 odsto) kazalo je da u 2013, trećoj godini ovog istraživanja, korupcija uopšte nije uticala na njihovo poslovanje. To je smanjenje od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Rasprostranjenost političkih i privrednih veza opada, a gotovo nijedan privrednik nije doživeo ucenu državnog službenika.

Većina nema iskustva sa javnim nabavkama, ali oni koji su u njima učestvovali smatraju da na izbor najpovoljnije ponude utiče cena, a ne stručne kvalifikacije. Privrednici smatraju da veze mogu da pomognu, ali nisu od presudnog značaja za izbor najpovoljnijeg ponuđača i sve su manje važne.

Znatno poboljšanje postignuto je ne samo u javnim nabavkama, već i u izdavanju dozvola za obavljanje delatnosti, u radu inspekcija, a skraćeno je i vreme koje poslovni ljudi troše na sprovođenju propisa.

Istraživači ukazuju da se „opšti trend sve veće transparentnosti i boljeg upravljanja može videti i u nalazima o sivoj ekonomiji”. Prema mišljenju ispitanika, većina privrednika plaća sve poreze i doprinose, a nešto manje od 20 odsto ne plaća, što potvrđuje nalaze ranijih istraživanja da je veliki obim „sive ekonomije”.

Primećeno je i da država nastoji da smanji teret dažbina i administrativnih procedura, ali porezi i birokratija i dalje su prvi na listi prepreka sa kojima se suočavaju preduzeća i preduzetnici. Porez na zarade, PDV, parafiskalni nameti, zajedno sa složenim administriranjem naplate poreza, na vrhu su spiska otežavajućih okolnosti za poslovanje. Restriktivni propisi o radu, dugotrajni postupci izdavanja građevinskih dozvola i složeni sudski postupci i dalje otežavaju rad privrednika, a efikasnost izvršnog i stečajnog postupka tek se neznatno poboljšala.

Većina ispitanika ove godine navela je da je utrošila manje od 20 odsto svog vremena na poslove vezane za poštovanje propisa, što je potpuno suprotno od stanja zapaženog u protekle dve godine, kada je većina na birokratske poslove potrošila više od 20 odsto svog radnog vremena. Izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti i upis preduzeća u registar znatno su unapređeni, navode ispitanici. 

Znatno manje ispitanih poslovnih ljudi nego prethodne dve godine smatra da inspekcije negativno utiču na poslovanje. Iako poreska, tržišna i inspekcija rada i dalje najčešće kontrolišu privrednike, prosečan broj poseta drastično je smanjen. Vreme koje su rukovodioci ove godine proveli u „druženju” sa inspektorima ove godine palo je sa 70 na 17 sati, dok je prosečna kazna smanjena za gotovo polovinu – na 868 evra. Velike firme sa sedištima u Beogradu plaćaju u proseku najveću globu, dok preduzetnici po selima, prvenstveno trgovci, plaćaju najmanje. Dobar znak je to što većina ispitanika smatra da su inspektori dobro obučeni, kao i da su relevantni propisi dostupni i jasni.

Poslovnim ljudima najviše odgovara kad su cene i kurs stabilni, jer inflacija, kurs i kamate presudno utiču na konkurentnost. Porez na zarade, PDV i drugi porezi i parafiskalni nameti imaju najveći negativan uticaj na privredu i na vrhu su činilaca koji nepovoljno utiču na poslovno okruženje, ukazuju autori istraživanja.

Srpska poslovna zajednica zahteva reforme u oblastima u kojima ne vide da se stvari kreću nabolje, ili čak, u pojedinim slučajevima, opažaju pogoršanje. Muče ih sudski postupci, propisi koji regulišu radne odnose i trgovinu. Stalna je povika na poreze i parafiskalne namete, a nedavno povećanje stope PDV, zajedno sa administracijom naplate poreza, dodatno povećava teret koji moraju da nose.

 -----------------------------------------------------------------

Ne vole da se zadužuju

Vlasnici preduzeća u Srbiji ne vole da se zadužuju. Ovde je reč o malim i srednjim firmama – oko polovina ispitanih zapošljavaju manje od deset radnika, imaju promet i imovinu manju od 100.000 evra, a samo 15 odsto ima promet veći od milion evra i više od 20 zaposlenih. Ovogodišnja anketa USAID-a pokazala je da 81 odsto privrednih društava i 87 procenata preduzetnika finansiraju svoj rad iz sopstvene ušteđevine ili zadržanog profita. Samo oko 10 odsto ispitanika koristilo je bankarske kredite, većinom domaćih banaka, a mnogo manje pozajmice iz inostranstva, lizing ili izdavanje obveznica i akcija. Prosečni kredit iznosi nešto više od 100.000 evra za preduzeća i oko 25.000 evra za preduzetnike.

Iako je mali broj preduzeća i preduzetnika koristio lizing, oni koji su to učinili u 75 odsto slučajeva smatraju da je to najbolji način za nabavku mašina i opreme.