Влада, ипак, ослушкује глас привредника

Резултати анкети Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), међу хиљаду анкетираних, указали су на готово изненађујуће мишљење – да ова влада ипак слуша глас привредника и да се пословно окружење, према њиховим оценама, донекле побољшало у 2013.

Тај помак набоље је далеко од жељеног. Незнатан је, прецизирали су истраживачи свој налаз, али, примећују, да све више привредника увиђа напоре државе да унапреди предвидивост пословања и уважи њихово мишљење у расправама о економским питањима.

Аналитичари резултата овогодишње анкете посебно истичу да су привредници приметили настојање првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића да сузбије корупцију. Готово половина испитаних (46 одсто) казало је да у 2013, трећој години овог истраживања, корупција уопште није утицала на њихово пословање. То је смањење од 20 одсто у односу на прошлу годину. Распрострањеност политичких и привредних веза опада, а готово ниједан привредник није доживео уцену државног службеника.

Већина нема искуства са јавним набавкама, али они који су у њима учествовали сматрају да на избор најповољније понуде утиче цена, а не стручне квалификације. Привредници сматрају да везе могу да помогну, али нису од пресудног значаја за избор најповољнијег понуђача и све су мање важне.

Знатно побољшање постигнуто је не само у јавним набавкама, већ и у издавању дозвола за обављање делатности, у раду инспекција, а скраћено је и време које пословни људи троше на спровођењу прописа.

Истраживачи указују да се „општи тренд све веће транспарентности и бољег управљања може видети и у налазима о сивој економији”. Према мишљењу испитаника, већина привредника плаћа све порезе и доприносе, а нешто мање од 20 одсто не плаћа, што потврђује налазе ранијих истраживања да је велики обим „сиве економије”.

Примећено је и да држава настоји да смањи терет дажбина и административних процедура, али порези и бирократија и даље су први на листи препрека са којима се суочавају предузећа и предузетници. Порез на зараде, ПДВ, парафискални намети, заједно са сложеним администрирањем наплате пореза, на врху су списка отежавајућих околности за пословање. Рестриктивни прописи о раду, дуготрајни поступци издавања грађевинских дозвола и сложени судски поступци и даље отежавају рад привредника, а ефикасност извршног и стечајног поступка тек се незнатно побољшала.

Већина испитаника ове године навела је да је утрошила мање од 20 одсто свог времена на послове везане за поштовање прописа, што је потпуно супротно од стања запаженог у протекле две године, када је већина на бирократске послове потрошила више од 20 одсто свог радног времена. Издавање дозвола за обављање делатности и упис предузећа у регистар знатно су унапређени, наводе испитаници. 

Знатно мање испитаних пословних људи него претходне две године сматра да инспекције негативно утичу на пословање. Иако пореска, тржишна и инспекција рада и даље најчешће контролишу привреднике, просечан број посета драстично је смањен. Време које су руководиоци ове године провели у „дружењу” са инспекторима ове године пало је са 70 на 17 сати, док је просечна казна смањена за готово половину – на 868 евра. Велике фирме са седиштима у Београду плаћају у просеку највећу глобу, док предузетници по селима, првенствено трговци, плаћају најмање. Добар знак је то што већина испитаника сматра да су инспектори добро обучени, као и да су релевантни прописи доступни и јасни.

Пословним људима највише одговара кад су цене и курс стабилни, јер инфлација, курс и камате пресудно утичу на конкурентност. Порез на зараде, ПДВ и други порези и парафискални намети имају највећи негативан утицај на привреду и на врху су чинилаца који неповољно утичу на пословно окружење, указују аутори истраживања.

Српска пословна заједница захтева реформе у областима у којима не виде да се ствари крећу набоље, или чак, у појединим случајевима, опажају погоршање. Муче их судски поступци, прописи који регулишу радне односе и трговину. Стална је повика на порезе и парафискалне намете, а недавно повећање стопе ПДВ, заједно са администрацијом наплате пореза, додатно повећава терет који морају да носе.

 -----------------------------------------------------------------

Не воле да се задужују

Власници предузећа у Србији не воле да се задужују. Овде је реч о малим и средњим фирмама – око половина испитаних запошљавају мање од десет радника, имају промет и имовину мању од 100.000 евра, а само 15 одсто има промет већи од милион евра и више од 20 запослених. Овогодишња анкета УСАИД-а показала је да 81 одсто привредних друштава и 87 процената предузетника финансирају свој рад из сопствене уштеђевине или задржаног профита. Само око 10 одсто испитаника користило је банкарске кредите, већином домаћих банака, а много мање позајмице из иностранства, лизинг или издавање обвезница и акција. Просечни кредит износи нешто више од 100.000 евра за предузећа и око 25.000 евра за предузетнике.

Иако је мали број предузећа и предузетника користио лизинг, они који су то учинили у 75 одсто случајева сматрају да је то најбољи начин за набавку машина и опреме.