Zbrinjavaju umesto da leče

Subotica – Kada je nakon vikenda ušla na odeljenje psihijatrije, načelnica dr Nada Vasković-Maravić imala je šta i da vidi – deset pacijenata ležalo je po hodnicima jer za njih u sobama više nije bilo mesta. Vikendi, ali i doba godine kada se temperatura drastično menja i sparno vreme sa visokim temperaturama uzimaju danak u vidu velikog broja pokušaja samoubistava i pogoršanja stanja kod pacijenata sa psihičkim bolestima. Iako su na odeljenju subotičke psihijatrije obučeni da rešavaju ovakve situacije, teško mogu da se izbore sa problemom koji im je nametnut sa strane.

Odeljenje koje je pre racionalizacije imalo 70 kreveta, i teško uspevalo da odgovori potrebama ovog, kada su u pitanju psihičke bolesti, "trusnog" regiona, sada sa svega 40 kreveta ne uspeva da smesti sve pacijente kojima je pomoć potrebna. Problem predstavlja i inercija kojom svi socijalni i gerijatrijski slučajevi bivaju smešteni na psihijatriju. Kritičnog ponedeljka četvrtina pacijenata bili su upravo takvi slučajevi.

– To su ljudi kojima je potrebna briga i nega, ali ne i lečenje – objašnjava neuropsihijatar dr Nada Vasković-Maravić. – Međutim, da bismo njih smestili i brinuli o njima mi smo prisiljeni da ljude sa teškim duševnim oboljenjima, poput psihoza, otpuštamo pre nego što bi trebalo. Otpuštamo ljude koji ne bi trebalo da se nađu u društvu i na ulici, da bismo zbrinuli socijalne i gerijatrijske slučajeve.

Sa koliko ozbiljnim i brojnim problemima se sreću psihijatri i psiholozi subotičke bolnice govore i podaci koje iznosi dr Nada Vasković-Maravić. Prošle godine 66 Subotičana izvršilo je samoubistvo, a u isto vreme 187 njih je pokušalo da se ubije, ili je bar to broj onih koji su lečeni na odeljenju psihijatrije, što je čak 61 više nego pre samo tri godine. Zabrinjavajuće je da je među onima koji su pokušali samoubistvo 27 odsto mlađih od 30 godina, a unutar te populacije 15 odsto je mlađe od 20 godina.

Na području koje je vekovima unazad prema raspoloživim izvorima smatrano patogenim, prema rečima dr Nade Vasković-Maravić, odeljenje psihijatrije je nepravedno zapostavljeno zbog stigme društva prema duševnim bolestima i poremećajima. Ona smatra da bi zajednica trebalo da podrži rad posebnih grupa koje bi pomagale porodicama koje su zbog samoubistva izgubile bližnjeg da se izbore sa tugom, a to je i vid prevencije da samoubistvo ne postane dominantan model ponašanja u rešavanju problema, kao i grupa podrške onima koji su vapaj pomoći uputili kroz pokušaj samoubistva.

Ali, umesto usmeravanja snaga ka toj vrsti stručne pomoći, na psihijatriji se veliki deo kapaciteta i znanja odvaja za bavljenje ljudima kojima je nesumnjivo potrebna pomoć, ali ne psihijatrijska. Načelnica psihijatrije zatražila je i od dr Nebojše Rakića, direktora Zdravstvenog centra, da nešto preduzme i da se ovi ljudi, koji nisu pacijenti u klasičnom smislu reči, smeštaju negde drugde. Problem je, međutim, što ni rodbina, koja traži od bolnice da ih primi, pa ni socijalne službe, ni policija nemaju gde da ih smeste. Izgradnja prihvatilišta je nadležnost lokalne samouprave, a, iako već gotovo deceniju postoje projekti za izgradnju prihvatilišta za ove slučajeve, opština do sada nije pokazala interesovanje da na tom planu bilo šta uradi.