Oboleli od side i odbačeni u društvu

Do 7. oktobra 2003. godine Đurica Stankov uklapao se u profil tipične mlade osobe – vodio je aktivan seksualni život, ponekad (ni)je koristio kondom i verovao da se sida dešava nekome drugome. A onda je zbog prirode posla kojim se tada bavio otišao na rutinsko testiranje na HIV virus...

„Kada su mi saopštili da nisam pozitivan, ali da nisam ni negativan i da je potrebno uraditi dodatna ispitivanja kako bi se utvrdio moj HIV status, shvatio sam šta znači izreka ceo život prođe pred očima.

Pet meseci kasnije ponovio sam test i rezultati su, nažalost, nedvosmisleno govorili da je HIV virus podstanar u mom telu. Od februara 2004. imam osećaj da živim život nekog drugog čoveka”, priča Đurica Stankov (37), izvršni direktor „AS centra ” koji pruža podršku osobama s HIV-om.

Đurica kaže da je život vrlo brzo napravio „veliko spremanje” među njegovim prijateljima i pokazao da neke osobe treba da izbriše iz telefonskog imenika, ali uskoro je shvatio da se glas o njegovom HIV statusu – daleko čuo i obišao grad u kome je živeo.

„S obzirom na to da sam po zanimanju kuvar, shvatio sam da neću moći da se bavim tom profesijom jer imam kontakt s hranom. Pomislio sam da ću morati da živim od hobija – pevanja, ali sam praktično preko noći ostao bez svih muzičkih tezgi. Gazda kafane u kojoj sam najčešće nastupao iskreno mi je rekao: ’Meni ne smeta, ali će nekom gostu možda zasmetati i moj posao će da trpi’. Ubrzo sam počeo da se budim s pitanjem: šta će mi se ružno desiti danas”, priča Đurica.

Strašan je osećaj da niko neće da vas zaposli, ali je još strašnije kada u porodici doživite odbacivanje, kaže naš sagovornik.

„Mom prijatelju koji ima sidu, roditelji su servirali hranu isključivo na plastičnim tanjirima i terali ga da jede plastičnim escajgom jer su se plašili zaraze”, dodaje Đurica i kaže da se HIV pozitivne osobe suočavaju sa socijalnom smrću mnogo pre nego što biološki časovnik otkuca poslednje sate života.

Suočen sa diskriminacijom na svakom koraku, Đurica je odlučio da osnuje „AS centar”, koji postoji već četiri godine i pruža podršku mladima koji žive sa virusom side, ali i da promoviše važnost testiranja.

– Najveći broj mladih ne želi da se testira – neki veruju da se to sida dešava samo nekom drugom, a drugi kažu bolje da ne znam. Iz ličnog iskustva znam da je najteže mladima u malim sredinama, jer će isto popodne celo selo znati da ste proveravali svoj HIV status. Ako morate da se lečite u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, prvo morate tražiti uput od lekara opšte prakse, posle njega direktor bolnice mora da odobri lečenje u drugom gradu, a onda njegov dopis ide u RFZO. Ako jedna osoba vidi vaše ime na tom papiru, ceo grad zna za vaše zdravstveno stanje. I u Beogradu se dešava da na zdravstvenim kartonima crvenim slovima piše „HIV pozitivan” ili da sestra uđe u čekaonicu i kaže: „Neka uđe onaj sa sidom”. Zdravstveni status je nemoguće sakriti i na poslu jer na svim doznakama koje nosite kadrovskoj službi piše dijagnoza. Ali, kada me neko pita šta ja dobijam ako se testiram i saznam da ima sidu, uvek odgovaram – dobijaš godine života. Jer, ako neko na vreme počne da dobija terapiju, može da doživi pun životni vek – zaključuje ovaj mladi čovek.

Đurica je jedan od 1.808 onih koji žive s virusom side u našoj zemlji, ali epidemiolozi strahuju da je njihov broj mnogo veći, s obzirom na to da se svake godine testira između 10 i 15.000 naših sugrađana, što u statističkom prevodu znači da tek svaka 200 osoba između 18 i 65 godine zna svoj zdravstveni status.

Dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” povodom Dana borbe protiv ove bolesti, koji se obeležava danas širom sveta, kaže da sida već deceniju unazad ima muško obličje, s obzirom na to da na jednu zaraženu ženu „dolazi” između devet i deset muškaraca.

On takođe upozorava da je dominantan način prenosa HIV virusa postao nezaštićeni seksualni odnos – više od 80 odsto osoba virus side su dobile, jer nisu koristile kondom, a svega šest do osam odsto zarazilo se putem intravenskog uzimanja droge. Najveći broj novoregistrovanih pacijenata pripada starosnoj grupi od 20 do 40 godine.

Kad lekari diskriminišu

Iako lekari već tri decenije objašnjavaju da se virus side prenosi isključivo putem krvi i seksualnog odnosa, mnoge HIV pozitivne osobe trpe diskriminaciju i od strane zdravstvenih radnika.

Kada su članovi „AS centra” ušli u 20 stomatoloških ordinacija koje se nalaze u beogradskom krugu dvojke, čak 19 njih je odbilo da im pruži zdravstvenu uslugu – pod najrazličitijim izgovorima.

Neki su se pravdali da nemaju kvalitetne sterilizatore, da nisu dovoljno edukovani, da nemaju tehničke kapacitete i da se obrate Stomatološkom fakultetu, a neki su se naprasno „razboljevali” dan uoči zakazane intervencije.