Evropske vrednosti

„Zaista, kakve veze imaju srpski četnici s NDH, kakve veze imaju čiča Draža i pop Đujić s ustašama, fašistima, Hajdukom i Splitom u Drugom svetskom ratu?

Iznenadit će vas odgovor: tesne!”

Hrvatski novinar Boris Dežulović, čiji tekst ovde citiram, bio je u pravu: iznenadio sam se. Pojma nisam imao da su se četnici, kako on dalje tvrdi, za vreme Drugog svetskog rata pod šubarama s kokardama „šepurili po talijansko-nemačko-ustaškom Splitu“. Nisam znao da je već početkom septembra 1941. godine, svega koji mesec nakon utemeljenja NDH i Rimskih ugovora, kojima je Pavelić Dalmaciju prepustio Italiji, na dogovor s Italijanima o zajedničkoj ratnoj strategiji u Split iz Kolašina stigao četnički vojvoda Ilija Trifunović Birčanin, bliski suradnik Koste Pećanca. Nakon nekoliko meseci, vojvoda Birčanin – kojega će Draža Mihailović ubrzo imenovati komandantom Dalmacije, Hercegovine, zapadne Bosne i jugozapadne Hrvatske – nezadovoljan situacijom u Splitu, 9. maja 1942. telegramom obaveštava đenerala Dražu kako „u Splitu i celoj Dalmaciji, a naročito u ovom glavnom mestu na primorju, kao da je devedeset odsto komunista!”.

Ne stavljam ruku u vatru da je svaki detalj Dežulovićeve priče tačan, ali od njega sam saznao i to da Hajduk nikad nije bio ustaški, već partizanski klub, te da ga je odlikovao general De Gol zbog pripadnosti pokretu otpora.

Ali muči me nešto drugo.

Evropske vrednosti.  

Znam da su ustaško skandiranje u najmlađoj članici Evropske unije na poslednjem derbiju u Zagrebu sa podignutom pesnicom podržale hiljade navijača „bed blu bojsa” i „torcide”, kao i više stotina hiljada ljudi na društvenim mrežama.

Mojoj se generaciji čini da nas u Srbiji Evropska unija stalno uslovljava i, zašto ne reći, ucenjuje. Ali kada to naglas kažemo,  evropski političari nam poručuju da od nas jedino traže da usvojimo evropske vrednosti. Da evropske zemlje čine jedan posebno otmen klub a da mi, ako želimo da postanemo njegovi članovi, moramo da naučimo, ne samo da radimo kako oni kažu, već i da mislimo ono što oni misle, i verujemo ono u što oni veruju.

A Hrvatska je, jelte, prihvatila evropske vrednosti. Inače ne bi ni ušla u klub?

Buni me što je do prave provale ustaštva u toj zemlji, ili bar na njenim fudbalskim terenima, došlo brzo nakon što je postala članica EU. Razbijene su ćirilične table koje u Dalmaciji doskora niko nije dirao. Sećam se da je, pre samo nekoliko godina, srpskom košarkaškom reprezentativcu Milan Gurović u dresu Crvene zvezde zbog tetovaže generala Draže na ruci onemogućen ulazak u Hrvatsku.

I pitam se, koliko je u stvari „tesna” bilo kakva veza između ma kog srpskog đenerala i pretvaranja partizanskog Hajduka u klub na čijem se stadionu masovno pozdravlja ustaškim pozdravom, u godini u kojoj je Hrvatska prihvatila evropske vrednosti...