Test nije temelj škole

U našoj prosveti se otaljalo sa reformom male mature, što je samo simptom da se otaljava cela reforma školstva. Izjave ministra Jovanovića pokazuju da se sve radi naopako i takav odnos prolazi bez bilo kakve ozbiljnije javne kritike. Kao da ni nama nije stalo, gledamo da se snađemo u sistemu ovakvom kakav je, isto kao što i ministarstvo pokušava da se snađe.

Ideja da postoji nekoliko završnih testova kako bi se pokrilo osnovno znanje učenika iz nekoliko predmeta nije nova. Nakon kritike roditelja i nastavnika,odlučeno je da se napravi ovaj nakaradni treći test opšteg znanja koji pokriva sve te predmete (odustalo se od testa po oblastima), što znači da po predmetu učenik dobija oko jedan bod. Dakle, niti je bilo konstruktivne debate, niti se istrajalo s reformom. Reforma nema smisla ako ne sprovedete skoro ništa od onoga što ste naumili, pa se zadovoljite nekim formalnim minimumom da bi se stekao utisak da se nešto menja. Naravno, pitanje je i kakav treba da bude značaj tog testa i koja je njegova uloga u proveri znanja ako se samo za test učenici spremaju puno unapred i bubaju zadatke.

Pitanje tog trećeg testa je i dalje samo površinsko. Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović izjavila je prošle nedelje da ti završni testovi postoje, između ostalog, jer se u školama često poklanjaju ocene i preveliki broj učenika je dobio Vukove diplome. Slažem se da su kriterijumi opali. Međutim, testovi nemaju veze sa sistemskim problemom nejednakog kvaliteta škola po Srbiji. Na tim testovima se inače dosta prepisuje, oni nose manje bodova od uspeha u školi i pre svega nikako ne mogu da nadoknade sve protekle godine. Pozivati se na test koji traje nekoliko dana kao nekakav korektor u nejednakom školstvu Srbije jeste prosto krpljenje rupa kao što se krpe već loši drumovi.

Ministar Jovanović je istog dana (u „Utisku nedelje“) izjavio da će se prosvetari pripremati za PISAtest. To je opet naopak pristup. PISA test nije glavni aršin za usmeravanje celog nacionalnog sistema, već provera praktične upotrebe znanja iz plana i programa. Naravno, ispostavilo se da smo sada ponovo ispod proseka po rezultatima PISAtesta. Treba posmatrati ovaj rezultat kao prost dijagram problema u samom sistemu – načinu na koji se predaje ili samom programu. Nije cilj da se dobro prođe na PISA testu, već da naš dobar rezultat odslikava napredak našeg školstva. Uspeh na testu bio bi samo nusproizvod naše marljive reforme koja postoji u svakodnevici učenika.

Takođe, mislim da nismo dužni da slušamo kako je ministar nedavno došao na funkciju jer je Obradović naprasno morao da ode, pa je Jovanović malo nespreman i treba mu vremena da se prilagodi. Takvi izgovori izvrću sliku da se ministar još žrtvovao prihvativši odgovornost koja mu po vokaciji nije ni bila prioritet u karijeri. Na kraju, svi ministri pokazuju da su puki činovnici.

Test treba da bude samo provera znanja da bi učenik i učitelj videli kako je prošao minuli rad. Ne uči se za test, niti se program prilagođava testu. Ta debata se vodi i u SAD jer je puno škola usredsređeno na testove, često svedene na zaokruživanje odgovora, i zato je opao nivo u obrazovnom sistemu jer se buba. Testovi izazivaju stres koji deci u tim godinama nije potreban, a to bi trebalo da bude prvi alarm ministarstvu da se ne radi kako treba. Naravno da mi nismo finansijski Finska (koja ima blaži odnos prema testovima), ali ako postoji jedna oblast gde je moguće uraditi ozbiljne reforme bez astronomskih finansija, to je prosveta – Kuba je malo iza Finske. Međutim, Kubi je prosveta prioritet, dok Srbija godinama ima selekciju bledih ministara bez vizije koji su postavljeni čisto da mesto ne ostane upražnjeno. Političari bi da se bave visokom politikom, a niko konkretnim radom za boljitak društva. Takav odnos i slabo izdvajanje iz budžeta su se odrazili i na kvalitet obrazovnog kadra.

Iako ocenjivanje, testiranje i dokazivanje moraju da postoje, to ne mora da bude temelj sistema. Temelj sistema nisu papiri, već ljudi, nije takmičenje, već zajednica u kojoj predavač ima ključnu odgovornost. Sistem je tu da pomogne, da postavi smernice i da bar ne otežava taj uzbudljivi proces odrastanja. Mi i dalje pristupamo svemu sa logikom kako da skarabudžimo nešto da bar izgleda da smo nešto radili.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork