Haški ćorsokak

Juče po podne Beogradom se širila vest da je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj oboleo od raka debelog creva i da će zbog toga verovatno biti prebačen u neku od haških bolnica kako bi ga operisali. Istovremeno u Haškom tribunalu održavala se Plenarna sednica svih sudija, te je zbog nje jučerašnje popodnevno suđenje Radovanu Karadžiću skraćeno. Kako je šest godina dugo suđenje Vojislavu Šešelju zapalo u procesni i materijalni ćorsokak iz koga, po mišljenju pravnih stručnjaka, nema više ni pravnog ni pravičnog izlaza, govorkalo se da bi ove dve vesti mogle biti jedna sa drugom povezane.

Sve je moguće danas kada ni predsednik Haškog tribunala Teodor Meron ne zna kako, kad i na koji način će se okončati suđenje Vojislavu Šešelju. Podnoseći pre neki dan redovni polugodišnji izveštaj o završnoj fazi u radu tribunala pred Savetom bezbednosti UN, on je rekao da će Radovanu Karadžiću prvostepena presuda biti izrečena u oktobru sledeće godine, Goranu Hadžiću mesec dana kasnije, Ratku Mladiću sredinom 2016, ali da se eto, za Šešelja još ne zna. Kao da je ovaj optuženik došao u Hag pre šest meseci, a ne pre 11 godina, tužilaštvo traži da se suđenje Šešelju završi u „razumnom roku” tako što će se novi sudija koji je došao umesto izuzetog danskog sudije Frederika Harhofa, za nekoliko meseci „upoznati” sa 18 hiljada stranica transkripta, stotinama hiljada stranica dokaznog materijala, i pregledati oko tri stotine snimaka statusnih konferencija. Da li je to razumno?

Sudija Harhof je konačno izuzet na zahtev Šešelja, jer je obelodanjena njegova korespondencija sa prijateljima, u kojoj kritikuje praksu Teodora Merona da pritiskom na sudska veća izvojeva oslobađajuće presude za hrvatske i srpske generale.

Pre Šešelja izuzeće ovog sudije tražilo je i tužilaštvo Haškog tribunala, jer je kao aktivista danskog Helsinškog komiteta ispitivao jednog svedoka optužbe protiv Šešelja, pa su smatrali da ne može da bude sudija u istom slučaju. Pomenuti svedok, Isak Gaši svedočio je u slučajevima Dušku Tadiću, Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku, ali je u sudnici tvrdio da je Harhof u vreme kada je bio aktivista Helsinškog komiteta i istovremeno saradnik tužilaštva, krivotvorio njegov iskaz.

Da Slobodan Milošević nije umro 2006. u zatvoru, „suđenje stoleća” koje je posle četiri godine bilo tek na polovini, verovatno bi samo po svojoj dužini, opravdalo svoje ime.

Najviše funkcionere u Haškom sudu pred zatvaranje brine kako da se pristojnim otpremninama oduže stotinama „lojalnih” službenika koji su tolike godine radili u Hagu. Upravo je ta finansijska komponenta provejavala u izveštajima Merona i Bramerca, koje su podneli pre neki dan u Njujorku. Pravda je, valjda, da se svi oni dobro nagrade.