Nostalgija i glad u „Ozonu”

Svi stvaraoci čiji su radovi do subote, 14. decembra, izloženi na postavci „Estetika ruševina” u galeriji „Ozon” prisutni su na londonskoj sceni savremene umetnosti, koja je živa, bogata i raznovrsna.

Okupio ih je Slobodan Trajković, multimedijalni umetnik i gostujući profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, čiji je rad takođe izložen. Za sve njih zajedničko je jedno – savremena umetnost uvek je u kontekstu bilo socijalnom, umetničkom ili političkom.

Pojam ruševina iz naslova postavke za njih je tlo bogato uspomenama, slojevima, otvoreno za nove mogućnosti i mnogobrojne interpretacije. Kako objašnjava Trajković, iako je polazište isto, krajnji rezultat je raznolik.    

– Svaki od umetnika eksperimentiše primarnim osećanjima prema sebi i prema prizorima sa kojima se susreće. U jednom slučaju reč je o duhovnosti, u drugom o svetlu, u trećem o nostalgiji, u četvrtom o seksu, u petom o socijalnim problemima, u šestom o agresiji.

Geri Doerti se bavi manje formom umetničkog dela a više procesom stvaranja prizora, radeći sa zvukom i svetlom, posvećujući svoj rad svima onima koji su živeli i koji su umrli. Vanja Balog svojim fotografijama i kratkim filmovima istražuje razne nivoe nostalgije, ispitujući kako se gubi i gradi identitet.

On na snimcima beleži svoj zavičaj, koji je danas ruiniran, u kojem niko više ne živi, na osnovu kojeg on rekonstruiše ikonografiju sopstvenog života i razlaže kolektivnu memoriju. Trajković u svom radu akcentuje problem siromaštva i gladi, podsećajući na tužnu realnost srpskih narodnih kuhinja.   

– Moj rad „Narodna kuhinja”, koji sačinjava oko 300 praznih posuda različitih oblika i vrsta, posvećen je svima onima koji su gladni. Moja instalacija je tako spakovana da je puna praznina koje ukazuju na svojevrsnu dekonstrukciju društvenih vrednosti. Jer, postavlja se pitanje kako je moguće da danas u 21. veku u Srbiji nema dovoljno hrane? Ili, kako je moguće da 25 odsto naših ljudi ne ume da napiše i pročita svoje ime?

Kako naš sagovornik dodaje, iako je savremena umetnost angažovana, čini se da u Srbiji nema odjek kakav zaslužuje. 

– Da biste na nešto reagovali, to bi prvo trebalo da vidite i čujete. Inače, to za vas ne postoji. Ako posetioca na izložbama nema, onda nema ni reakcije. A umetnost je u Srbiji danas u teškoj situaciji i to ne zbog jednog problema, već više njih. Nepoznavanje savremene umetnosti ne dolazi od toga što je neko ne razume, već od toga što nam muzeji ne rade, što nemamo razvijene institucije koje se njome bave, imamo relativno mali broj kvalitetnih savremenih umetnika. Sve to rezultira čak i time da se ide u ekstreme, pa se vrednost savremene umetnosti osporava bez jasnih argumenata, što je besmislica. Savremena umetnost se bavi savremenim životom. Ko će bolje da ispriča priču o današnjem društvu nego oni koji u njemu žive i stvaraju.