Holivud rimejk

Od našeg specijalnog izveštača
Karlove Vari, 5. jula – Jedan od najpopularnijih i najposećenijih programa 42. festivala u Karlovim Varima, bez sumnje je "Novi Holivud", u koji su uvršteni filmovi nastali u plodotvornom periodu 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, čije su kopije sada restaurirane. I, upravo tri ličnosti, Sibil Šepard, Bad Kort i Monti Helman, koje su imale veliku ulogu u nastanku revolucionarnog "novog Holivuda", ovih su dana na udaru festivalskih izveštača i uzavrele publike koja već tradicionalno ispunjava dvorane do poslednjeg mesta.
Bad Kort, sada već vremešna ali i dalje energična zvezda Altmanovog kultnog klasika "Harold i Mod" (1971), osvojio je srca publike kada je izjavio da se u vreme nastanka ovog filma "osećao kao ilegalac u maloj podzemnoj zajednici koja je smatrala da će ovim filmom promeniti nepravedno društvo".

Reditelj Monti Helman bio je izričit kada je rekao da "mrzi glupe filmove" koji se ne snimaju samo u Holivudu već i u drugim zemljama sveta. "Dobar i kvalitetan film je postao retkost i zato ga treba čuvati i pokazivati svima", izjavio je Helman.

Sibil Šepard je doživela ovacije kada je, pričajući o svojoj nagosti u filmu "Poslednja bioskopska predstava" Pitera Bogdanoviča (iz 1971), koji ju je svojevremeno proslavio, izjavila i sledeće: "Sirova priča nije bila romantizovana ni na trenutak, a golotinja u filmu bila je u to vreme i više nego šokantna. Naročito za moju majku!". Šepardovoj je sinoć dodeljena nagrada za doprinos svetskom filmu, a njen susret sa publikom bio je jedan od dirljivijih festivalskih događaja...

Osim za "Novi Holivud", veliko interesovanje vlada i za filmove u programu "Istok na Zapadu" u kojem je Golubovićeva "Klopka" do sada ostavila najbolji utisak. Na žalost, to se ne može reći za filmove iz glavnog takmičarskog programa koji polako ali sigurno ostaju u senci svega ostalog. Još jednom se pokazalo da je umetničkoj direktorki Evi Zaoralovoj veoma teško da u međusezoni između Berlina, Kana, Venecije, Toronta i Montreala, pronađe dobre premijerne filmove za svoj festival A kategorije. Do sada, najbolji utisak ostavili su norveški film "Umetnost negativnog mišljenja" Barda Breinena – crnohumorna komedija o ljudima sa posebnim potrebama, islandski film "Usijani grad" Baltazara Kormakura – porodično-psihološki triler i topli italijanski film "Saturno contro" Ferzana Oztepeka (reditelja turskog porekla), dobitnika "Kristalnog globusa" 2003. za film "Kroz prozorsko okno".

U konkurenciji je viđen i prosečni mađarski film "Dolina" Zoltana Komondija i ne toliko uspešan film "Obrezivanje vinograda" južnokorejskog reditelja Min Bung Huna, u kojem se autor bavi fenomenom sve većeg broja katolika u svojoj zemlji. Članove češke publike dobro je zagrejao i slovački dokumentarac "Martin Slivka – čovek koji je sadio drveće" Martina Šulika, neobičan film o još neobičnijem umetniku, jednoj od najvažnijih figura u slovačkoj kinematografiji i kulturi. Zahvaljujući filmu i internacionalna publika upoznaje Slivku kao začetnika etnološkog dokumentarnog filma, reditelja, scenaristu, dramaturga, filmskog teoretičara, pedagoga i etnografa. Za mnoge u svetu filma, Martin Slivka je bio i ostaće "čovek sa ljubaznim licem, velikim srcem i predivnom prijateljskom dušom"...