Bajka o novom ambijentu

Da je sada leto 2011. godine, evo šta bismo čitali u novinama: „Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić kaže da je najava departizacije još jedan način da vlast prevari narod. On kaže da će SNS, kada dođe na vlast, svakako depolitizovati javna preduzeća i posao prepustiti stručnjacima.”

I onda dođe leto 2012.godine, kada taj isti SNS odmah po ustoličenju postavlja svoju partijsku drugaricu za guvernera Narodne banke Srbije, u RTB Kolubara za direktora stavlja vlasnika pečenjare „Fantazija”, a ostala pripadajuća mesta polako deli „doktorima magistarskih nauka”, „pi-ar menadžerima fakulteta” i ostalim stručnjacima, od čijih biografija ništa smešnije odavno nije viđeno.

– Monopolizovali su sve, oteli su sve, koristili su sve, a sada bi još jednom da prevare narod – izjavio je Vučić tada, u leto 2011. za vladajuću koaliciju DS – SPS – URS, a ja vas sada pitam, vidite li vi ikakvu razliku?

Ne, nema razlike. Ako sumnjate, ministar Radulović će vas razuveriti: „U nekim konkursima u javnim preduzećima postavljeni su takvi uslovi da su možda mogli da navedu i ime i prezime”, rekao je ministar pre neki dan i dodao da je potrebno postaviti jasna pravila i kriterijume. Samo je izostavio da kaže – ko će to da uradi. On sam to neće da radi: „To je političko pitanje u koje ne želim da ulazim.”

E sad, da to političko pitanje nije u centru svih ekonomskih pitanja, pa čovek da kaže, šta sad to ima veze – ali ovako, jedna stvar ostaje nejasna: kako oni misle da promene ambijent, ako u stvari ne žele da ga menjaju?

Jer, evo kako sada taj ambijent izgleda. Ljudi se masovno učlanjuju u partije na vlasti ne bi li se dokopali posla i para, jer im je jasno da drugačije ne ide. Ko postane „drug član” – lakše dobija i posao i kredite iz državnih banaka ili fondova za razvoj, i stanove i avione i kamione, pa vi sad vidite hoćete li stvarno da učite i radite – i na kraju ispadnete magarac, ili ćete „podeliti svoja politička uverenja sa vladajućom partijom” i izaći iz ove igre kao pobednik.

I kome je onda iznenađenje to što je članstvo SNS-a (nakon pobede na izborima, važno je da naglasim) poraslo sa sto na trista pedeset hiljada ljudi, a hvale se da i dalje raste? I što su novine pune naslova – „Konkursi sa slikom pred zabranu zapošljavanja”, „Masovno zapošljavanje u Železnicama i Fondu PIO” ili – „Svi bi da udome tetke i šurnjaje”?

Posebno je onda komično gledati kako mladi menjaju svoja politička uverenja – sa promenom stranaka na vlasti. Pa vi onda na fakultetima imate studentske parlamente čije vođe jednom budu iz DSS-a, pa posle nekoliko godina budu iz DS-a ili SPS-a, a sada su – pogodite iz koje stranke? I ne mogu da odolim da ne napravim digresiju, o tome kako se na jednom skupu u Domu omladine nakon mog predavanja (o ekonomskoj politici) javio neki mladić koji se predstavio ne imenom i prezimenom, niti je rekao sa kojeg je fakulteta, već: „Ja sam omladina URS-a”. Treba li da naglasim da je to bilo pre dve godine?

I to je u stvari kratak opis partijskog života u Srbiji. Političke partije ovde postoje dok su na vlasti, dok se hrane novcem iz javnih preduzeća i dok su u stanju da zapošljavaju svoje članstvo i simpatizere. Pogledajte šta se po silasku sa vlasti desilo DSS-u, ili šta se sada dešava Demokratskoj stranci. Koliko je samo u pravu Dragan Đilas kada loše izborne rezultate na Voždovcu upravo time objašnjava i još kaže – drugi bi se u našoj situaciji već raspali! Jeste da je lavovski doprineo padu popularnosti stranke, ali, za ovo je potpuno u pravu, razmišljam.

Jer tako izgleda – burazerska država. U kojoj će svi oni najavljeni zakoni – o stečaju, o privatizaciji, i svi ostali, proći isto kao i oni prethodni zakoni o stečaju i privatizaciji i o svemu ostalom: u burazerskoj državi, zakoni, jednostavno, nemaju nikakvu težinu, a promena ambijenta jednostavno nije moguća dok neko ne razmontira burazersku državu.

Da to stvarno hoće da urade, raspisali bi konkurs za guvernera Narodne banke, jer, kako kaže Zorana Mihajlović: „svuda se može bolje raditi” – a kud ćeš bolje nego da se sa reformama krene od vrha piramide? I zabranili bi članovima svoje stranke da priđu, a kamoli da rukovode bilo kojim javnim preduzećem. Tada bi Srbija dobila verodostojnu najavu da „oni gore” zaista misle nešto da menjaju. A do tada će važiti ono što je Aleksandar Vučić govorio za svoje prethodnike „monopolizovali su sve, oteli su sve, koristili su sve...” – samo to sada važi za njega i njegovu stranku.

Što reče Igor Brakus u onom svom genijalnom izbornom sloganu – „jeste svejedno”.