Ostajem ovde jer ste drugačiji

Beograd nije jedini ali je poslednji grad u diplomatskoj službi Alena Kundickog Kraljevini Belgiji. Mandat u Srbiji juče mu je istekao, ali novi život ovde tek počinje. Nastaniće se u Beogradu po penzionisanju zato što, kaže, Srbija može mnogo da ponudi. „Umnogome ste evropska zemlja ali ste i osobeni”, kaže Kundicki i objašnjava da je draž osobenosti, koju nisu zadržali svi, presudila da život provede u Srbiji.

Da li ćete, osim boravka u Beogradu, možda i investirati u određeni posao?

Po isteku mandata, 27. decembra, radiću ono što smatram važnim, a čemu nisam posvetio dovoljno pažnje do sada. Volim Srbiju i ovaj narod. Smatram da je dobro za mene da ostanem. Više ću slikati, čitati i provoditi vreme sa ljudima koji mi znače. U biznisu još nemam konkretnih planova, ali se nadam da ću možda moći da prenesem znanje i iskustvo koje sam godinama sticao u konverzaciji i sastancima. Želja mi je i da više putujem po Srbiji. Nisam obišao sva mesta koja bih voleo da posetim. 

U susretu sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, ocenili ste da je datum pregovora sa EU dobar znak stranim investitorima da se situacija u našoj zemlji stabilizuje.

Belgija je i pre bila zainteresovana – „Delez” je ovde koliko i ja, skoro tri godine. Pregovori su značajni ne samo da privuku investitore, već i da ih zadrže. Pri susretima sa srpskim vlastima uvek insistiram na tome – privucite investitore i pobrinite se da ostanu.

Kako?

Tako što će verovati da su sigurni i da će imati uspešan biznis kada investiraju ovde, a ako nastanu poteškoće moći će da se obrate srpskim vlastima koje će primeniti propise usklađene sa evropskim zakonima.

Rekli ste da belgijske kompanije tragaju za prilikom da investiraju u Srbiji i pominjali ste ranije da su neki od razloga dostupna obrazovana radna snaga i bogati prirodni resursi.

Da. Imate dostupnu i posvećenu radnu snagu što je veoma važno za otvaranje fabrika. Troškovi proizvodnje manji su nego u drugim zemljama, što nas dovodi do ekonomske prednosti. Srbija je bogata prirodnim resursima. Postoji nekoliko belgijskih kompanija koje se ovde bave poljoprivredom, a potom proizvode izvoze u Belgiju gde se dalje obrađuju. I ovaj način poslovanja čini Srbiju atraktivnom.   

Belgijske firme planiraju da grade kompleks vetroelektrana u Vojvodini, u Alibunaru.

Mislim da će taj projekat biti započet brzo. Verovatno 2014. godine. Pribavljanje dozvola je u toku, a treba da se završe i određena ispitivanja u vezi sa uticajem na životnu sredinu. Brz i ustaljen vetar je bogatstvo Srbije. Vojvodina je geografski dobro pozicionirana i ima potencijal za proizvodnju energije, kao i druga mesta, recimo jug. 

Kada ste se jednom prilikom sreli sa našim studentima rekli ste: „Pred vama je najbolji ambasador Belgije”, a onda ste na sto stavili crnu belgijsku čokoladu. Ko je naš najbolji ambasador?

Verujem da je rakija. Čini vas specifičnima kao nas čokolada. U Belgiji je ambasador i pivo, a u Srbiji i maline. Ukusne su i kvalitetne i po njima se Srbija prepoznaje u Belgiji.

Imate i mnogo ljudi koji važe za dobre ambasadore. 

Malina je uostalom, uz borovnicu i duvan, pojačala izvoz u Belgiju, koji je u proteklih osam meseci porastao za 40 odsto.  

Tačno. Upravo je ovo svrha rada ambasada i privrednih komora – da se uveća razmena. Prošle godine su dolazili ljudi koji su se interesovali da kupe proizvode ili ulože u proizvodnju i izvoze, i oni su verovatno uticali na ovaj rast.

Slikarstvom se bavite od 1988, a sada ćete mu se posvetiti. Da li vam je umetnost izoštrila posmatranje, koje ste možda preneli i na političko polje?

Imati hobi i raditi ono što volite daje određene kvalitete, bilo to slikanje ili pisanje. Verujem da mi je slikanje razvilo sposobnost posmatranja i zapažanja. Stvari gledam drugim očima. Analiziram ljude, a da nisam slikar drukčije bi ih posmatrao. Pomoglo mi je dosta u odnosu prema njima, a diplomatija je vezana za ljude. Naslikao sam mnogo belgijskih predela i ljudi su počeli da postavljaju pitanja o mojoj zemlji, što je deo ambasadorskog angažmana. Omogućilo mi je da pričam o Belgiji, ljudima, prirodi.

Veza diplomatije i slikarstva zabeležena je u istoriji.

Brojni su primeri ovog spoja. Poznati slikari poput Rubensa bili su i diplomate. On je dosta slikao u diplomatskoj misiji. Diplomatskim putovanjima u Španiju dodavao je i umetnost. Jednom je rekao: „Ja sam slikar čiji je hobi diplomatija.”

Priredili ste izložbu prošlog meseca. Slikate pejzaž. Da li je i Beograd na vašim slikama?

Nije još, ali biće uskoro. Želja mi je da oslikam neobično lepe ulice oko Slavije. Za Kalemegdan i Oslobodioca svi znaju, ali i uličice u ovom delu grada zaslužuju pažnju.

Da li slikarsku pažnju - sposobnost izoštrenog posmatranja, primenjujete i na dijalog Beograda i Prištine? Kako bi posedujući moć opažanja naslikali prizor?

Uhvatili ste me u razmišljanju. Recimo da je slika u nastajanju. Impresionistička je i apstraktna. Naslikao bih je na beloj pozadini. U centru bi stajalo dvoje ljudi koji bi uzeli četkicu i zajedno slikali. Mislim da je došlo vreme za ovu scenu.

Mislim da se na platnu dugo ništa nije dešavalo i to nikoga nije zadovoljavalo. Verujem da je to što sada vlasti komuniciraju napokon okrenulo u pravom smeru. Nečinjenje ništa nije donosilo. Preduzeli ste nešto i to je jaka poruka svetu da će slika biti pozitivna.