Mnogo Tijana čeka našu pomoć

Popularan glumac Sergej Trifunović pokazao je i da je veoma uspešan u humanitarnom radu: cela Srbija pamtiće njegov gest koji se nedeljama prepričavao – poslednjeg dana marta, gostujući u emisiji „Veliki brat” na TV B92, pred kamere je stavio veliki karton sa brojem žiro-računa male Tijane Ognjanović kojoj je bilo neophodno presađivanje srca. Pozvao je Srbiju da pomogne devojčici i napustio emisiju. To je bio početak neviđene kampanje za spas jednog deteta koja je obeležila prve mesece 2013. u našoj zemlji i ujedinila nas u istom cilju.

O ovom gestu, fondu za teško obolele mališane koji uskoro treba da bude osnovan, svom radu, ali i planovima u budućnosti, Sergej Trifunović govori u intervjuu za „Politiku”.

Kako ste se osećali kada ste čuli za Tijanin slučaj i kako ste rešili da istupite na ovaj način u pomenutoj emisiji?

Bio sam poprilično očajan, jer ljudi nisu imali para da leče svoje dete, a država nije htela da im pomogne. Za Tijanu sam saznao od Ramba Amadeusa, a ideju sa žiro-računom na kartonu dala mi je preko „Fejsbuka” mala Vela Stefanović, student koji se bavi humanitarnim radom.

Aktivno ste učestvovali u akciji koja je bila više nego uspešna. Kako ste se osećali kada su pare sakupljene?

Celu noć nisam spavao kad sam shvatio kolika je lavina pokrenuta. Nadao sam se i očekivao da akcija uspe, ali ne tako brzo. Kada me je Rambo zvao i pitao „da li možemo da skupimo milion dolara”, rekao sam da možemo, ali nisam verovao da to možemo da uradimo za četiri dana. To je stvarno bilo fantastično.

Tijana je umrla sredinom jula ne dočekavši novo srce, ali Srbija je pokazala da ume zajedno da se bori za nekoga. Koliko je to važno za dalje akcije?

Mislim da je neprocenjivo. Ovo društvo je sistematski ubijano u svim segmentima i ubija se i dalje, a solidarnost je jedna od osnovnih ljudskih vrlina koja je, čini mi se, prva odstranjena. Ovo je bilo kao da nakon 20 godina paralize počinjemo da osećamo noge, ako mene pitate.

Šta za vas danas znači Tijana?

Tijana je postala simbol, jer je ujedinila ljude. Zahvaljujući njoj pokazali su da hoće i da mogu da budu solidarni, ali i da mogu da naprave čudo sami, kad već država ne pomaže.

Da li je sve ono što se dešavalo u javnosti poslednjih meseci, dok Ognjanovići nisu rekli da će novac dati u humanitarne svrhe, bacilo senku na čitavu akciju?

Samo za trenutak i samo među malodušnim umovima.

Porodica Ognjanović predložila je da deo Tijaninog novca uloži za obnovu odeljenja na Institutu za majku i dete.

Što da ne, pa bolnička odeljenja izgledaju katastrofalno, kao koncentracioni logori, uslovi u kojima ti ljudi rade i ta deca leže strašni su. Dati za to novac je apsolutno u redu, samo ne znam što se toliko čekalo na takvu odluku.

Kad ste došli na ideju da osnujete fond za pomoć bolesnoj deci?

Praktično za vreme trajanja akcije. Tad sam shvatio koliko je sve to uzelo maha, zvali su me ljudi koji su uplaćivali i po 100.000 evra. Znao sam da ima dosta Tijana u našoj zemlji i da svima njima treba pomoći. I da nam treba nešto „na duže staze”. Mi Srbi smo ljudi kratkog daha, kampanjski uradimo nešto po sistemu „dža-bu” i brzo odustanemo.

Zašto nam je potreban fond?

Dok se u državi dogovore o bilo čemu, ode vreme. Zato mislim da građani Srbije ne treba da čekaju državu već moraju sami da se pobrinu za sebe, koliko god i gde god to mogu. Ljudima koji vode državu uvek su bitnije fotelje, mandati, stranačka trvenja. Ovaj fond je jedan od načina da se zaštitite.

Kako ćete se zaštititi od bilo kakvih zloupotreba?

Planiramo da upravni odbor bude sastavljen od najmanje 20 ljudi različitih zanimanja i struktura, a račun će biti transparentan.

Fond je u osnivanju, a kada će početi da radi?

Verujem, posle nove godine, a najkasnije do kraja januara. Država je trenutno zauzeta izborima, i ovaj fond im je poslednja rupa na svirali, ali verujem da će nam se priključiti kada ga konstituišemo.

Kako mislite da obezbedite novac?

Napravićemo 11. i 12. aprila veliki koncert u „Areni”, što će biti na neki način promocija ovog fonda. A onda ćemo se truditi da podsetimo koliko je važno odvajanje samo 20 dinara svakog meseca za pomoć nekome. Takva stalna donacija znači mnogo više nego hiljadu evra – ali jednom.

Kako uklapate humanitarni rad kojim ste se ove godine intenzivno bavili i glumačku karijeru?

Na isti način na koji bilo koji čovek na svetu uklapa tri različite obaveze koje u životu ima.

Zašto vas nema na pozorišnoj sceni?

Nema me već deset godina, već sam i zaboravio razloge.

Na kom projektu sada radite i koji su vam planovi kao glumca u 2014?

Radim na seriji „J... sad hiljadu dinara”, po romanu Borisa Dežulovića, u režiji Radivoja Andrića, i na filmu „Mačori iz Slivnika”, po scenariju Predraga Jerotijevića, u režiji Darka Nikolića.

Stiče se utisak da manje igrate u filmovima nego ranije. Da li je to samo utisak?

I snima se manje filmova nego ranije. Ili je to samo utisak?

Šta biste poželeli našim čitaocima za novu godinu?

Sve najlepše.

Dejana Ivanović