Parta meri miraz

Kulpin – Već je postala tradicija da se, uoči leta, u velelepnom dvorcu Stratimirović-Dunđerski u Kulpinu održava etno-manifestacija "Kulpinska svadba – nekad i sad". Pozivnicu da budu u svatovima dobili su svi žitelji sela. Želju da prisustvuju ovoj neobičnoj etno-priredbi, sa pevanjem i igranjem, izrazili su i mnogobrojni zainteresovani gosti iz svih krajeva Vojvodine i Srbije.

Kulpin je tog dana bio svadbarska prestonica Srbije.

Bogatstvo svadbenih običaja Slovaci u Vojvodini su nasledili od predaka koji su se na ove prostore naselili pre više od dva i po veka. Oni su svadbu smatrali, što se u Kulpinu do danas održalo, kao jedan od najznačajnijih događaja u životu muškarca i žene kao i porodica iz kojih potiču.

– Cilj kulpinskog svadbenog rituala je da istakne promenu životnog statusa dvoje mladih ljudi koji stupaju u brak – kaže Miroslava Blažić-Petraš, kustos Muzeja Vojvodine. – Pristanak dvoje mladih na bračnu zajednicu značio je i pridržavanje utvrđenih svadbenih običaja koji su nekad davno čak imali i religijsko-magijske elemente. Malo ko se od parova usudio da odstupa od zadatih pravila, a još manje da ih krši plašeći se da neće imati srećan život i zdrav porod.

U Etnocentru "Ahoj" u Bačkom Petrovcu, na požutelim slikama sa jedne svadbe u Kulpinu, vidi se da mlada nosi neobičan izvezeni ukras na glavi, takozvanu – partu.

– Po veličini i težini parte merio se miraz i određivao status mlade – kaže Jan Benda, istoričar iz Bačkog Petrovca. – Velika parta, teška sedam kilograma, značila je da mlada potiče iz bogate porodice, a manja od tri kilograma, po pravilu, pripadala je nevestama sa lošijim materijalnim stanjem koje su, po predanju, bile u većini.

Vreme i sveukupni napredak zajednice učinili su svoje, pa su mnogi običaji dobili savremeniji način ispoljavanja međusobne privrženosti dvoje mladih. Parte su, na radost nevesta, potpuno iščezle, ali neka nepisana pravila su, ipak, ostala i do danas.

To su, u prvom redu, veridba ili "jabuka". Mladić devojci, prilikom prosidbe u mladinoj kući, u prisustvu njenih roditelja, daruje prsten i dukat u jabuci. Ona njemu, na simboličan način, vernost uzvraća vezenom košuljom i škrinjom punom "aljina". One se nekoliko dana pred venčanje odnose u mladoženjinu kuću, što simbolizuje dolazak mlade u novi dom.

Zadatak buduće neveste je, između ostalog, i da u rodbini pronađe devojčicu ili dečaka koji će u svadbenoj povorci biti obučeni u narodnu nošnju. Mlada time iskazuje želju da ima decu i srećan brak.