Talibanizacija Pakistana

Analiza vesti
Drama u samom srcu Islamabada, u velikoj džamiji sa crvenom fasadom preko puta Vrhovnog suda, nekoliko ministarstava i na puškomet od predsedničke palate, nije raspletena ni u ponedeljak, uz podizanje uloga na obe strane. Jake snage pakistanskih specijalaca nastavile su već šestodnevnu opsadu verskog centra u kojem je zabarikadiran još nepoznat broj radikalnih islamista koji poručuju da su spremni da poginu kao "mučenici" za veru, dok su ih vlasti prvi put nazvale "okorelim teroristima".

Veliki broj civila u džamiji, oko 500 žena i dece, razlog je zašto predsednik Mušaraf, koji je istovremeno i načelnik generalštaba, ne izdaje komandu za završni obračun, i što je, formiranjem posebnog tima za pregovore, juče pokušao da ipak dođe do mirnog raspleta. U svakom slučaju, Crvena džamija je postala simbol ozbiljnih unutrašnjih problema glavnog saveznika Zapada u borbi protiv militantnog islama na glavnom frontu koji je u prvom susedstvu, u Avganistanu.

"Lal masdžid drama je simptom ozbiljnije bolesti", dijagnoza je u komentaru pakistanskog nacionalnog dnevnika "Don". "Likova kao što su dva brata koji vode ovu džamiju ima širom zemlje, i svi oni imaju novac, oružje i sledbenike sa ispranim mozgovima, voljne da ih slede. Nacija zato očekuje od vlade da se sa terorizmom obračuna do kraja."

Poziv u listu koji čita sekularna pakistanska srednja klasa lakše je uputiti nego ostvariti. Događaji oko Crvene džamije nisu, naime, došli iznenada, već su pre svega račun za zvaničnu politiku koja je dosad veoma često koristila militantne islamiste za raznovrsne spoljnopolitičke ciljeve, sa, kako se danas pokazuje, jalovom nadom da će moći da ih kontroliše kod kuće.

Pakistanskoj armiji, i njenoj moćnoj i sveprisutnoj tajnoj službi, radikalni islamisti su donedavno bili važan saveznik  u realizaciji nekih spoljnopolitičkih ciljeva. To je najpre, tokom  osamdesetih, bila njihova pomoć avganistanskim mudžahedinima u borbi protiv sovjetske okupacije, a korišćeni su i za izazivanje nemira u  Kašmiru, indijskoj saveznoj državi oko koje se Islamabad i Delhi spore još od sticanja nezavisnosti.

Pakistanska tajna služba je bila jedan od glavnih pokrovitelja talibana, koji su najpre đaci medresa, verskih škola koje u velikom broju niču  u graničnim područjima, da bi potom, kao pokret koji zagovara povratak čistom (po svemu srednjovekovnom) islamu, došli na vlast u Kabulu.

Problemi nastaju kada talibani pružaju utočište i za svog saveznika uzimaju Osamu bin Ladena i njegovu Al Kaidu. Uz pomoć NATO-a, talibanski režim je svrgnut (mada avganistanska operacija još traje), ali ne i njegova ideologija. Najtvrđe talibansko jezgro se preselilo u pogranične pakistanske provincije, koje su tradicionalno izvan kontrole centralnih vlasti, a Bin Laden i njegova organizacija su nastavili da regrutuju pristalice, u čemu su posebno uspešni baš u Pakistanu.

Zapletu u Crvenoj džamiji prethodile su upravo "talibanske akcije" dva brata koji su njene starešine i njihovih sledbenika. Kao nekad talibani u Avganistanu, oni su i po Pakistanu, a pogotovo u Islamabadu, počeli da organizuju "moralne patrole" i obračunavaju se sa vlasnicima videoteka, restorana i sličnih javnih mesta koja, po njihovim uverenjima, šire nemoral. Vlasti su ih dugo tolerisale, a pokušaj da se obuzdaju usledio je tek posle protesta Pekinga, tradicionalnog pakistanskog saveznika, zbog otmice i ubistva nekoliko kineskih državljanki pod optužbom da su prostitutke.

General Mušaraf, koji je vlast uzeo u beskrvnom puču 1999, zadržavši i položaj šefa armije, dosad je uspešno hodao po zategnutom konopcu između zadovoljavanja svog glavnog pokrovitelja, Amerike, koja u njemu vidi važan oslonac u regionu, i islamskih grupa koje su nastavile da javno ili tajno podržavaju Al Kaidu. Ali to nije sprečilo radikalne islamiste da nastave da šire svoj uticaj i da jaka uporišta stvore i u dosad sekularnim urbanim centrima, poput Karačija, Lahorea i Islamabada. Kako ovih dana piše drugi nacionalni dnevnik "Nejšn", verske škole koje propovedaju ideologiju džihada u glavnom gradu danas imaju više od 16.000 učenika.

Scenario po kojem Pakistan, koji je nastao baš kao država za muslimane Indijskog potkontinenta, sa svojih 165 miliona stanovnika postaje novo središte radikalnog islama i još jedna "neuspela država", prilično je zastrašujući za Zapad, pa Mušaraf sigurno može da računa na podršku – ali samo pod uslovom da uspešno drži konce unutrašnje stabilnosti. Kako sada stvari stoje, njegova ruka u tom pogledu nije više tako čvrsta kao u minulih osam godina…