Kineski put svile

Da Beograd postane centar kineskih investicija za 16 zemalja centralne i jugoistočne Evrope deo je dugoročnog, ekonomsko-strateškog plana Kine. Nije bez razloga londonski „Ekonomist“ napisao da „Kina preko Srbije pravi most na Zapad“.

Temelji tog plana leže u zaključenom strateškom sporazumu Srbije i Kine. On je kamen temeljac ne samo za dolazak u Srbiju, već i za prodor Kine u region kao investitora, bankara i ulagača.

Bitna komparativna prednost Srbije u odnosu na zemlje centralne i jugoistočne Evrope upravo je ovaj dokument, koji Beograd mora znalački da valorizuje. Mnoge članice EU bile bi i te kako zainteresovane da s drugom privredom sveta postignu sporazum kakav ima Srbija.

Kina tek s malim brojem država ima slične sporazume (SAD, Brazil, Južna Afrika, Poljska, Ukrajina), dok je s Rusijom potpisala Deklaraciju o multilateralnom svetu i uspostavljanju novog svetskog poretka.

Činjenica na koju Srbija mora da računa jeste to da ne postoje posebni ekonomsko-strateški planovi Kine za svaku pojedinačnu zemlju centralne i jugoistočne Evrope (CIEZ). Toga nema ni u političkim izveštajima s partijskih kongresa, ni u ekonomskim dokumentima kineskog parlamenta. Pojedinačnu strategiju nisam uočio ni u razgovorima s kineskim kolegama.

Iskusnog kineskog diplomatu Cao Rongfeja upitao sam kako gleda na vezu između ovog sporazuma i ostalih zemalja Balkana, država regiona, a i EU. Umesto odgovora, pomenuo je kinesku poslovicu koja nosi sadržaj kineske strategije geoekonomije, ne samo prema Evropi, koja glasi: „Planinu će pomaknuti samo onaj koji je u početku pomicao kamenčiće“.

Strateška saradnja Srbije i Kine različito je ocenjena u međunarodnoj javnosti. Industrijski Odbor za istočnoevropske odnose Nemačke okvalifikovao ga je kao geopolitički a ne kao geoekonomski.

Henri Kisindžer, bivši državni sekretar SAD, smatra da se tu ne radi o geostrateškim ambicijama Kine na Balkanu. To su Kinezi ostavili drugima, rekao je, i dodao da bi to nazvao „upotrebom kineske svilene i tehnološke moći“.

Geostrateških aspiracija Kina jednostavno nema. Ove ideje plasiraju se od strane dela razvijenog Zapada zbog straha od gubitka tržišta. Imaju i za cilj ograničavanje kineske ekonomske konkurentnosti na region zemalja koje su uvek bile „mala dvorišta“ velikih sila, posebno evropskih.

Od stanja u zemljama CIEZ ne zavisi ni ekonomska, ni energetska, a ni strateška bezbednost Kine, kao što, na primer, zavisi od odnosa sa SAD, zemljama Dalekog ili Bliskog istoka, Rusijom, ili drugim delovima sveta bogatim resursima.

Ideja o Beogradu kao centru investicija bila je prisutna i na samitu krajem 2013. u Bukureštu 16 zemalja centralne i jugoistočne Evrope i Kine. Srbiju je predstavljao premijer Dačić, a Kinu njen premijer Li Kećeng.

Beograd je konačno shvatio da novi kineski put svile prema Evropi nije više popločan kineskim krpicama, belim lukom i nekakvim „Čajna taunom“ po ugledu na čuveni triler R. Polanskog „Kineska četvrt“. Savremenu Kinu moramo „snimati“ – oslobođeni predrasuda – kroz kineski kapital, investicije i modernu tehnologiju.

Kineski pristup zemljama CIEZ zapravo se izvodi iz njene strategije za Evropu. Kina na ovaj region gleda iz ekonomske perspektive, odnosno sinteze svojih ekonomskih interesa u Evropi kao celini. Ona sve zemlje srednje, istočne i jugoistočne Evrope, za svoj kapital i investicije, vidi kao celinu, a ne pojedinačno. Zato je i odnos Pekinga prema tim zemljama samo segment – onaj „kamenčić“ iz poslovice – njene strategije prema Evropi.

Vlada Srbije, ali i vladajuće elite CIEZ, ne smeju da prenebregnu činjenicu da se Kina pojavljuje svojim kapitalom tamo gde Zapad odlazi, da bi ispunila, i to uspešno, postojeći vakuum (primeri prodora u Africi, JI Aziji, L. Americi).

Kina procenjuje da je region CIEZ, a posebno Balkana, prostor na kojem je došlo do opadanja snage ulaganja kapitala vodećih ekonomskih sila EU (usled krize evrozone; gubitka interesa tih zemalja za Balkan zbog sužavanja mogućnosti dolaska do lakog profita itd.).

Za blisku budućnost taj prostor značajnije ekonomski zanemaren, željan je kapitala. Ako Kina u tom prostoru vidi svoju šansu, i region zemalja CIEZ mora mudro zajednički i znalački da iskoristi svoju.

Diplomata, radio u dva mandata u NR Kini