Rukopis organizovanog kriminala

Ruma –  Nekada veliko agroindustrijsko preduzeće "Agroruma", četiri godine posle privatizacije kroz prinudno stečajno poravnanje, vraća se u status preduzeća u stečaju. Vrhovni sud Srbije usvojio je reviziju tužioca, sremskomitrovačkog preduzeća "Agrosistem", i naložio da se nastavi stečaj u AD "Agroruma". Stečaj je obustavljen sredinom 2003. godine rešenjem Trgovinskog suda u Sremskoj Mitrovici o prinudnom poravnanju među poveriocima. Pune četiri godine "Agrosistem" i nekoliko oštećenih poverilaca "Agrorume" pokušavali su da dokažu da Zemljoradnička zadruga "Agromerkantilija" i PP "Plantaža Borkovac", kojima je Trgovinski sud kroz prinudno stečajno poravnanje dodelio kontrolni paket kapitala u "Agrorumi", nisu ni mogli da budu poverioci jer su istovremeno bili zakupci u "Agrorumi". Konvertovanje prava zakupaca u prava poverilaca moglo je da se izvrši samo uz izjašnjavanje poverilaca, a izjašnjavanja nije bilo. "Agrosistem" je u tužbenom zahtevu za poništenje prinudnog stečajnog poravnanja nastojao da uveri Trgovinski sud da su u poravnanju činjene prevare. Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici odbio je tužbu, a isto je učinio i Viši trgovinski sud u Beogradu. Vrhovni sud Srbije ocenio je drukčije.

– Cela "Agroruma" odlukom Trgovinskog suda u Sremskoj Mitrovici stavljena je u ruke dva poverioca: "Agromerkantiliji" Veljka Mandića i "Plantaži" Branka Hodobe – kaže Staniša Pavlić, vlasnik i direktor "Agrosistema", preduzeća koje je potpuno stalo posle prinudnog poravnanja. – Sud je u stečajnom poravnanju našao da Veljko Mandić ima u kapitalu "Agrorume" 56, a Branko Hodoba 2,6 procenata. Razlika do sto procenata pripadala je ostalim poveriocima, a državu niko nije ni pomenuo iako država ima ogroman kapital u zemljištu. Pravobranilac, kao predstavnik države, nije ni bio zainteresovan da se umeša. Pošto su, kao poverioci po osnovu zakupa, pogrešno proglašeni poveriocima u stečaju,  "Agromerkantilija" i "Plantaža" dobile su zajedno više procenata od ostalih poverilaca. "Plantaža" na ime svojih 2,6 procenata dobija da pet godina upravlja plantažom "Borkovac" od 200 hektara i poznatim Borkovačkim jezerom od 400 hektara površine, a "Agromerkantilija" dobija da upravlja svim ostalim. To ostalo je 4.700 hektara oranice, tri ekonomije, fabrika za preradu voća i povrća sa hladnjačom, fabrika stočne hrane, dve svinjogojske farme, govedarska farma, klanica, sistem navodnjavanja za 1.500 hektara i drugo.

Sud je, kaže Pavlić, odlučio da "Agromerkantilija" i "Plantaža" upravljaju "Agrorumom", a da se ostalim poveriocima isplate njihova potraživanja, uz uživanje grejs perioda od 18 meseci.

–  Krajem 2004. prođe i tih 18 meseci grejs perioda, ali umesto da dobijem 160 miliona dinara i opet pokrenem preduzeće, stiže mi dopis u kojem me obaveštavaju da su imali lošu godinu i da ne mogu da izmire svoj dug. Odmah za njihovim pismom stiže i pismo od pokrajinskog sekretara poljoprivrede Igora Kurjačkog u kojem me moli, kao i ostale poverioce, da odustanem od naplate svojih potraživanja. Pokrajinski sekretarijat u pismu lije gorke suze zbog loše godine privatizovane "Agrorume" i traži od "Agrosistema", koji je propao zbog zarobljenog novca u "Agrorumi", da se odrekne svojih 160 miliona dinara!

U međuvremenu je AD "Agroruma" preregistrovana u AD "MV Agroruma". Novo preduzeće je izabralo da zemljište više izdaje u zakup za gotovinu, nego da ga obrađuje, pa je nekoliko stotina radnika nekada velike "Agrorume" ostalo bez posla. Ni dinar od dugova prema poveriocima iz onog nesrećnog stečajnog poravnanja nije izmiren, a nastali su novi dugovi novog preduzeća. Krajem prošle godine, opštinski javni tužilac u Rumi naredio je stečaj u novom preduzeću.

Opštinski javni tužilac Živko Josimović izjavio je za "Politiku" da ne zna da li je naziv "stečajna mafija" adekvatan za ono što se tako naziva, ali se u slučaju "Agrorume" jasno vidi rukopis organizovanog kriminala.