Рукопис организованог криминала

Рума –  Некада велико агроиндустријско предузеће "Агрорума", четири године после приватизације кроз принудно стечајно поравнање, враћа се у статус предузећа у стечају. Врховни суд Србије усвојио је ревизију тужиоца, сремскомитровачког предузећа "Агросистем", и наложио да се настави стечај у АД "Агрорума". Стечај је обустављен средином 2003. године решењем Трговинског суда у Сремској Митровици о принудном поравнању међу повериоцима. Пуне четири године "Агросистем" и неколико оштећених поверилаца "Агроруме" покушавали су да докажу да Земљорадничка задруга "Агромеркантилија" и ПП "Плантажа Борковац", којима је Трговински суд кроз принудно стечајно поравнање доделио контролни пакет капитала у "Агроруми", нису ни могли да буду повериоци јер су истовремено били закупци у "Агроруми". Конвертовање права закупаца у права поверилаца могло је да се изврши само уз изјашњавање поверилаца, а изјашњавања није било. "Агросистем" је у тужбеном захтеву за поништење принудног стечајног поравнања настојао да увери Трговински суд да су у поравнању чињене преваре. Трговински суд у Сремској Митровици одбио је тужбу, а исто је учинио и Виши трговински суд у Београду. Врховни суд Србије оценио је друкчије.

– Цела "Агрорума" одлуком Трговинског суда у Сремској Митровици стављена је у руке два повериоца: "Агромеркантилији" Вељка Мандића и "Плантажи" Бранка Ходобе – каже Станиша Павлић, власник и директор "Агросистема", предузећа које је потпуно стало после принудног поравнања. – Суд је у стечајном поравнању нашао да Вељко Мандић има у капиталу "Агроруме" 56, а Бранко Ходоба 2,6 процената. Разлика до сто процената припадала је осталим повериоцима, а државу нико није ни поменуо иако држава има огроман капитал у земљишту. Правобранилац, као представник државе, није ни био заинтересован да се умеша. Пошто су, као повериоци по основу закупа, погрешно проглашени повериоцима у стечају,  "Агромеркантилија" и "Плантажа" добиле су заједно више процената од осталих поверилаца. "Плантажа" на име својих 2,6 процената добија да пет година управља плантажом "Борковац" од 200 хектара и познатим Борковачким језером од 400 хектара површине, а "Агромеркантилија" добија да управља свим осталим. То остало је 4.700 хектара оранице, три економије, фабрика за прераду воћа и поврћа са хладњачом, фабрика сточне хране, две свињогојске фарме, говедарска фарма, кланица, систем наводњавања за 1.500 хектара и друго.

Суд је, каже Павлић, одлучио да "Агромеркантилија" и "Плантажа" управљају "Агрорумом", а да се осталим повериоцима исплате њихова потраживања, уз уживање грејс периода од 18 месеци.

–  Крајем 2004. прође и тих 18 месеци грејс периода, али уместо да добијем 160 милиона динара и опет покренем предузеће, стиже ми допис у којем ме обавештавају да су имали лошу годину и да не могу да измире свој дуг. Одмах за њиховим писмом стиже и писмо од покрајинског секретара пољопривреде Игора Курјачког у којем ме моли, као и остале повериоце, да одустанем од наплате својих потраживања. Покрајински секретаријат у писму лије горке сузе због лоше године приватизоване "Агроруме" и тражи од "Агросистема", који је пропао због заробљеног новца у "Агроруми", да се одрекне својих 160 милиона динара!

У међувремену је АД "Агрорума" пререгистрована у АД "МВ Агрорума". Ново предузеће је изабрало да земљиште више издаје у закуп за готовину, него да га обрађује, па је неколико стотина радника некада велике "Агроруме" остало без посла. Ни динар од дугова према повериоцима из оног несрећног стечајног поравнања није измирен, а настали су нови дугови новог предузећа. Крајем прошле године, општински јавни тужилац у Руми наредио је стечај у новом предузећу.

Општински јавни тужилац Живко Јосимовић изјавио је за "Политику" да не зна да ли је назив "стечајна мафија" адекватан за оно што се тако назива, али се у случају "Агроруме" јасно види рукопис организованог криминала.