„Politikino” dete

Ode i Igor, naš dragi, neponovljivi, uljudni i nasmejani stručnjak za računare. Kada je prekjuče popodne njegov verni kolega i nerazdvojni drugar Bane sišao na četvrti sprat „Politike”, sa očima na pola koplja, i saopštio nam tužnu vest, zavladao je muk u nedeljnom Desku.

„Umro je Igor, iznenada”, prozborio je Bane. Nema više, gotovo, kraj.

Igor Mitić je bio „Politikino” dete. Tu, pored nas, radio je tačno 20 godina. I njegov tata Jovan proveo je ceo radni vek u našoj novinskoj kući: bio je na oglasima, radio kao ručni slovoslagač i na kraju – šef preloma. Uvek se ponosio Igorom, našim nepogrešivim ekspertom za kompjutere.

„Igore, vidi ovaj problem na laptopu, zapatili se neki virusi, izgubio se tekst...”, i on je to ležerno rešavao, znalački, majstorski. Prošle godine sam mu doneo mali suvenir iz Kine: majicu sa maskom klovna iz Pekinške opere. Smejao se do suza.

Jednom smo divanili na sedmom spratu „Politike” o svemu i svačemu, dok mi je sređivao laptop. „Sem onog što nosiš u glavi i umeš rukama, ne poseduješ ništa”, tvrdio je Igor.

Hvala mu što nam je ulivao poverenje širokim kompjuterskim znanjem, zajedno sa svojim kolegama: Banetom, Saletom, Vladanom, dvojicom Vladimira i dvojicom Dragana. I što nas je obogatio svojom duhovitošću i vedrinom.

Sećanje na njega je trajni spomenik uljudnosti i prijateljstvu. Igore, zbogom.

P. Mićković