Zafir kao Žan Valžan

Mjuzikl "Jadnici" ("Les Miserables") baziran na romanu Viktora Igoa biće premijerno izveden 18. oktobra na sceni zemunskog "Madlenijanuma", u režiji Nebojše Bradića. Autori mjuzikla Alan Bublil i Klod-Mišel Šenberg u adaptiranju originalnog teksta zadržali su čitavu radnju i glavne odlike svih karaktera Igoovog romana "Jadnici", objavljenog 1862. godine.

Glavni protagonista mjuzikla "Jadnici" je Zafir Hadžimanov koji će tumačiti Žana Valžana, čoveka koji je osuđen na 19 godina prinudnog rada zato što je ukrao veknu hleba da bi nahranio svoju porodicu. Dok većina dramskih umetnika koristi letnju pauzu za odmor, Zafir Hadžimanov uveliko sprema lik Žana Valžana. Zatekli smo ga posle probe mjuzikla "Jadnici" u holu hotela "Interkontinental" raspoloženog i nasmejanog, neposredno pre  ulaska u salu u kojoj stiče kondiciju za pomenutu ulogu.

– Pokušavam da uđem  u sve što je Viktor Igo želeo da kaže, ali i da odgonetnem Bublilove i Šenbergove ideje. I što je najvažnije, da radom pokušam da odenem ovog junaka u moju kožu. Žana Valžana sam snažno doživeo kada sam prvi put čitao "Jadnike", sa nekih 16 godina. Posebno me raduje što ću učestvovati u scenskom iščitavanju ovog dela koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Poslednji glumac koga sam video u ulozi Žana Valžana bio je Žerar Depardje. Imam sa njim dodirne tačke, obojica smo vinogradari. Pored toga što se fizički spremam da osvojim Valžana, pokušaću da budem i umetnički potpuno svoj, da budem drugačiji. Neću da ličim ni na jednog Žana Valžana, da štancujem, jer je to u muzičkim dramama čest primer. Ako se jedan umetnik istakne, ostali vole da ga kloniraju. Predstava "Jadnici" i moj lik zahtevaju neobično mnogo kondicije, spremnosti i snage. Ako uz tekst dodate i pevanje, onda je to dva puta dublje rudarsko okno nego inače, kaže Hadžimanov.

Zaljubljenik sam svog zanata, a svaki novi zadatak čini me srećnim, dodaje naš sagovornik. Skoči vam adrenalin, dobijete fini cilj, drugačiju stazu života kojom se krećete. Koliko god je to opterećujuće, ipak, može samo da godi, jer pred vama stoji neispitani prostor, neponovljivo iskustvo, novi scenski rukopis... Ne znate ishod te umetničke kreacije, jer u pozorištu ne zavisi sve od vas..

Iza Zafira Hadžimanova je bogata umetnička biografija. Poznatiji je kao kantautor i šansonjer. Godine 1962. upisao je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a 1967. diplomirao sa odličnim uspehom kod prof. Mate Miloševića. Još kao student glume postigao je uspeh u teatru, na filmu i u muzici. Igrao je glavne uloge u filmovima Ž. Mitrovića "Nož" i T. Popova "Krvava makedonska svadba". Posle završenih studija glumio je u još nekoliko filmova i na pozorišnim scenama u Beogradu (Pozorište na Terazijama, Atelje 212), Skoplju (Dramski teatar), Novom Sadu (SNP) i Bostonu. Iako su mu pozorišni stručnjaci predviđali lepu glumačku karijeru, Hadžimanov se više okrenuo muzici, a na pitanje zašto je izabrao taj put, odgovorio je:

– Život piše romane. U trenutku kada sam diplomirao na FDU imao sam dve-tri značajne pozorišne ponude u Beogradu i Skoplju. Paralelno sam dobio nekoliko nagrada na muzičkim festivalima i preko noći postao neobično popularan. Jednostavno, ne možete da se otmete tom zovu šou biznisa. Kada krenu da vas traže na sve strane, kada vas publika hoće, kada se ređaju turneje... Tako sam otišao u pevače, kasnije u kantautore, misleći da će pozorištu uvek trebati glumci ovakvog profila.

Hadžimanov piše i objavljuje poeziju i kratke priče, neguje staru makedonsku narodnu pesmu, počasni je predsednik Srpsko-makedonskog društva "Šar planina".

– Otkako sam počeo da se bavim ozbiljnim stvarima – poezijom, komponovanjem... automatski nisam više interesantan za televizijske emisije i nema me dovoljno u medijima. Zato mi uloga Žana Valžana posebno znači jer mogu na jednom mestu da pokažem svoju umetničku raznolikost.