Зафир као Жан Валжан

Mјузикл "Јадници" ("Les Miserables") базиран на роману Виктора Игоа биће премијерно изведен 18. октобра на сцени земунског "Мадлениjанума", у режији Небојше Брадића. Аутори мјузикла Алан Бублил и Клод-Мишел Шенберг у адаптирању оригиналног текста задржали су читаву радњу и главне одлике свих карактера Игоовог романа "Јадници", објављеног 1862. године.

Главни протагониста мјузикла "Јадници" је Зафир Хаџиманов који ће тумачити Жана Валжана, човека који је осуђен на 19 година принудног рада зато што је украо векну хлеба да би нахранио своју породицу. Док већина драмских уметника користи летњу паузу за одмор, Зафир Хаџиманов увелико спрема лик Жана Валжана. Затекли смо га после пробе мјузикла "Јадници" у холу хотела "Интерконтинентал" расположеног и насмејаног, непосредно пре  уласка у салу у којој стиче кондицију за поменуту улогу.

– Покушавам да уђем  у све што је Виктор Иго желео да каже, али и да одгонетнем Бублилове и Шенбергове идеје. И што је најважније, да радом покушам да оденем овог јунака у моју кожу. Жана Валжана сам снажно доживео када сам први пут читао "Јаднике", са неких 16 година. Посебно ме радује што ћу учествовати у сценском ишчитавању овог дела које никога не оставља равнодушним. Последњи глумац кога сам видео у улози Жана Валжана био је Жерар Депардје. Имам са њим додирне тачке, обојица смо виноградари. Поред тога што се физички спремам да освојим Валжана, покушаћу да будем и уметнички потпуно свој, да будем другачији. Нећу да личим ни на једног Жана Валжана, да штанцујем, јер је то у музичким драмама чест пример. Ако се један уметник истакне, остали воле да га клонирају. Представа "Јадници" и мој лик захтевају необично много кондиције, спремности и снаге. Ако уз текст додате и певање, онда је то два пута дубље рударско окно него иначе, каже Хаџиманов.

Заљубљеник сам свог заната, а сваки нови задатак чини ме срећним, додаје наш саговорник. Скочи вам адреналин, добијете фини циљ, другачију стазу живота којом се крећете. Колико год је то оптерећујуће, ипак, може само да годи, јер пред вама стоји неиспитани простор, непоновљиво искуство, нови сценски рукопис... Не знате исход те уметничке креације, јер у позоришту не зависи све од вас..

Иза Зафира Хаџиманова је богата уметничка биографија. Познатији је као кантаутор и шансоњер. Године 1962. уписао је Факултет драмских уметности у Београду, а 1967. дипломирао са одличним успехом код проф. Мате Милошевића. Још као студент глуме постигао је успех у театру, на филму и у музици. Играо је главне улоге у филмовима Ж. Митровића "Нож" и Т. Попова "Крвава македонска свадба". После завршених студија глумио је у још неколико филмова и на позоришним сценама у Београду (Позориште на Теразијама, Атеље 212), Скопљу (Драмски театар), Новом Саду (СНП) и Бостону. Иако су му позоришни стручњаци предвиђали лепу глумачку каријеру, Хаџиманов се више окренуо музици, а на питање зашто је изабрао тај пут, одговорио је:

– Живот пише романе. У тренутку када сам дипломирао на ФДУ имао сам две-три значајне позоришне понуде у Београду и Скопљу. Паралелно сам добио неколико награда на музичким фестивалима и преко ноћи постао необично популаран. Једноставно, не можете да се отмете том зову шоу бизниса. Када крену да вас траже на све стране, када вас публика хоће, када се ређају турнеје... Тако сам отишао у певаче, касније у кантауторе, мислећи да ће позоришту увек требати глумци оваквог профилa.

Хаџиманов пише и објављује поезију и кратке приче, негује стару македонску народну песму, почасни је председник Српско-македонског друштва "Шар планина".

– Откако сам почео да се бавим озбиљним стварима – поезијом, компоновањем... аутоматски нисам више интересантан за телевизијске емисије и нема ме довољно у медијима. Зато ми улога Жана Валжана посебно значи јер могу на једном месту да покажем своју уметничку разноликост.