Istorija sa naslovnih strana

Ka­da je u ra­no po­pod­ne 25. ja­nu­a­ra 1904. pr­vi broj „Po­li­ti­ke” iz ru­ku kol­por­te­ra raz­gra­bljen na uli­ca­ma Be­o­gra­da, ma­lo ko je mo­gao da pret­po­sta­vi da će da­nas naj­sta­ri­ji list na Bal­ka­nu bi­ti sve­dok epo­he du­ge 11 de­ce­ni­ja i da će nad­ži­ve­ti čak šest dr­ža­va. Iako je njen osni­vač Vla­di­slav Rib­ni­kar, pod­no­se­ći pri­ja­vu vla­sti­ma, na­veo da će no­vi­ne bi­ti po­li­tič­ke, „Po­li­ti­ka” se tru­di­la da iz­ve­šta­va o sve­mu što je za­slu­ži­lo pa­žnju či­ta­la­ca.

Od naj­ra­ni­jih da­na no­vi­na­ri na­šeg li­sta bi­li su na me­stu va­žnih do­ga­đa­ja, i ni­su bi­li sa­mo za­pi­si­va­či – već če­sto oštri kri­ti­ča­ri dru­štve­nih i po­li­tič­kih zbi­va­nja.

Naj­ve­ći isto­rij­ski do­ga­đa­ji osta­li su sa­ču­va­ni na stra­ni­ca­ma na­šeg li­sta, a evo ka­ko je „Po­li­ti­ka” iz­ve­šta­va­la o ne­ki­ma od njih:
„Od Be­o­gra­da do po­sled­nje se­ljač­ke ko­li­be čuo se sa­mo uz­vik pro­tiv or­di­nar­ne oti­ma­či­ne”, za­be­le­že­no je na pr­voj stra­ni na­šeg li­sta u ok­to­bru 1908. po­vo­dom anek­si­je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Pe­snik Jo­van Du­čić, ta­da jed­no od „Po­li­ti­ki­nih” pe­ra, opi­sao je 16 go­di­na ka­sni­je ka­ko su iz­gle­da­li da­ni u ko­ji­ma je pro­ne­ta vest o anek­si­ji BiH.

„Na me­ne pad­ne koc­ka da na­pi­šem na pr­voj stra­ni li­sta ma­ni­fest za na­rod. ’Po­li­ti­ka’ je iza­šla u na­ro­či­tom iz­da­nju po­sle ruč­ka, a već po­sle pod­ne ve­li­ke go­mi­le sve­ta bi­le su ba­če­ne na uli­cu. Be­o­grad je od­jed­nom iz­me­nio svoj iz­gled. Svet je bio po­go­đen tom ve­šću kao no­žem i tad se tek vi­de­lo šta je Bo­sna za Sr­bi­ju...”

Na ra­tom za­hva­će­nom Bal­ka­nu, od 1912. „Po­li­ti­ka” je iz­ve­šta­va­la o si­tu­a­ci­ji na bo­ji­šti­ma, dok je list u po­znu je­sen 1914. bio pun na­ja­va Ve­li­kog ra­ta. „Dži­nov­ska bor­ba ko­ju Sr­bi­ja vo­di i sjaj­ne na­še po­be­de nad Austri­jan­ci­ma iza­zva­le su di­vlje­nje ce­log sve­ta” uz­vi­ki­va­li su sre­di­nom de­cem­bra 1914. pro­dav­ci no­vi­na de­lo­ve tek­sta ko­ji je na­ja­vlji­vao upra­vo za­po­čet Pr­vi svet­ski rat.

Sa­mo ne­ko­li­ko pu­ta za 110 go­di­na „Po­li­ti­ka” je bi­la ce­la po­sve­će­na jed­nom do­ga­đa­ju, a baš to de­si­lo se 10. ok­to­bra 1934. „Po­gi­nuo je kralj Alek­san­dar Pr­vi, po­sled­nje nje­go­ve re­či bi­le su: ču­vaj­te Ju­go­sla­vi­ju” dra­ma­tič­no je ob­ja­vlje­no ta­da, dan po­sle aten­ta­ta na ce­loj pr­voj stra­ni „Po­li­ti­ke”.

Vi­še od po­la bro­ja 2. sep­tem­bra 1939. po­sve­ti­li smo na­pa­du Ne­mač­ke na Polj­sku, ko­ji se de­sio dan ra­ni­je i ozna­čio po­če­tak Dru­gog svet­skog ra­ta. „Ju­če u zo­ru po­če­le su bor­be na ce­loj polj­sko-ne­mač­koj gra­ni­ci, En­gle­ska tra­ži od Ne­mač­ke da ob­u­sta­vi ope­ra­ci­je, jer će u pro­tiv­nom Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja bi­ti pri­nu­đe­na da pru­ži po­moć Polj­skoj”, bi­li su na­slo­vi ko­je su uz­vi­ki­va­li kol­por­te­ri. Žu­ri­li su ta­da Be­o­gra­đa­ni da na­ba­ve svoj pri­me­rak „Po­li­ti­ke” ka­ko bi sa­zna­li de­ta­lje o rat­noj sti­hi­ji ko­ja je tek po­če­la.

Po­sle go­to­vo dve i po de­ce­ni­je, 22. no­vem­bra 1963, svet je po­tre­slo ubi­stvo pred­sed­ni­ka SAD, a mno­gi su de­ta­lje o ovom do­ga­đa­ju sa­zna­li iz na­šeg li­sta. „Ovo je po­sled­nji dan Džo­na Ke­ne­di­ja u Be­loj ku­ći, gde nje­go­vo te­lo le­ži iz­lo­že­no i gde će se da­nas od nje­ga, po utvr­đe­nom re­du, opro­sti­ti po­ro­di­ca, se­na­to­ri, gu­ver­ne­ri, di­plo­mat­ski kor i čla­no­vi ka­bi­ne­ta”, pi­sao je Mi­ro­slav Ra­doj­čić, do­pi­snik „Po­li­ti­ke” iz Ame­ri­ke, a se­dam stra­ni­ca bi­lo je po­sve­će­no sa­slu­ša­nju Li­ja Osval­da, zva­nič­no op­tu­že­nog za ubi­stvo ko­ji ne pri­zna­je zlo­čin, re­a­go­va­nji­ma Lon­do­na, Pa­ri­za, Mo­skve, neo­dr­ža­nom Ke­ne­di­je­vom go­vo­ru...

„Ju­če u 15.05 umro je naš pred­sed­nik mar­šal Jo­sip Broz Ti­to”, bio je na­slov na pr­voj stra­ni „Po­li­ti­ke” 5. ma­ja 1980. po­vo­dom ve­sti ko­ja je šo­ki­ra­la Ju­go­sla­vi­ju. Či­ta­o­ci su ta­da mo­gli kroz na­še tek­sto­ve da sa­zna­ju sve o čo­ve­ku ko­ji je tri i po de­ce­ni­je bio na če­lu SFRJ. Od 32 stra­ne, 28 bi­lo je po­sve­će­no Ti­tu.

Ras­pad Ju­go­sla­vi­je bio je glav­na vest u „Po­li­ti­ci”, ali i u či­ta­vom sve­tu sre­di­nom 1991, ta­ko je 26. ju­na udar­ni na­slov bio pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske. Po­red njih bio je i tekst ko­ji po­či­nje upo­zo­re­njem: „Stejt de­part­ment po­no­vio stav i da Ame­ri­ka ne­će pri­zna­ti ne­za­vi­snost Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je.”

Osam go­di­na ka­sni­je, 24. mar­ta u 20 ča­so­va, ta­man ka­da je za­vr­še­no pr­vo iz­da­nje „Po­li­ti­ke”, ogla­si­le su se si­re­ne ko­je su ozna­či­le po­če­tak NA­TO agre­si­je. Vest je zah­te­va­la i kom­plet­nu pro­me­nu bro­ja. Dok su pa­da­le bom­be, iz­ve­šta­ji na­ših do­pi­sni­ka iz ce­le ze­mlje pri­sti­za­li su u re­dak­ci­ju: su­tra­dan je pr­va stra­na bi­la po­sve­će­na na­pa­di­ma, uz tek­sto­ve o po­go­đe­nim objek­ti­ma, re­a­go­va­nju sa­ve­zne vla­de, ali i Ru­si­je i Ki­ne.

„Pre­do­mi­sli­te se dok ni­je ka­sno”, pre­ne­la je „Po­li­ti­ka” i upo­zo­re­nje ru­skog pa­tri­jar­ha Alek­si­ja Dru­gog, upu­će­no NA­TO agre­so­ri­ma. „Strah se lak­še pod­no­si u gru­pi”, sa­ve­to­va­li su le­ka­ri na­še či­ta­o­ce to­kom pr­vog da­na bom­bar­do­va­nja, ka­da smo ob­ja­vi­li i uput­stvo za pre­po­zna­va­nje „ši­ze­le” i „smi­re­le”, ka­ko su ka­sni­je go­to­vo svi zva­li si­re­ne ko­je su ozna­ča­va­le po­če­tak i kraj uz­bu­ne zbog bom­bar­do­va­nja.

Če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je na­ša ze­mlja je opet po­sta­la „cr­na” svet­ska vest: „Aten­tat na pred­sed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je”, pi­sa­lo je u vr­hu pr­vih se­dam stra­na „Po­li­ti­ke”, a na­ši no­vi­na­ri po­tru­di­li su se da ot­kri­ju de­ta­lje zlo­či­na nad pre­mi­je­rom Zo­ra­nom Đin­đi­ćem, ko­ji je ubi­jen 12. mar­ta 2003. „Đin­đić pre­mi­nuo po­sle aten­ta­ta, u Sr­bi­ji uve­de­no van­red­no sta­nje”, „Snaj­pe­ri­sta pu­cao iz zgra­de”, „Po­ku­šaj da se pro­me­ni isto­ri­ja”, „De­lo ’ze­mun­skog kla­na’”, sa­mo su ne­ki od na­slo­va tek­sto­va ko­je smo dan ka­sni­je ob­ja­vi­li.

Po­hod na Me­sec

„Ovo je ma­li ko­rak za čo­ve­ka, a dži­nov­ski za čo­ve­čan­stvo”, re­či su Ni­la Armstron­ga, ame­rič­kog ko­smo­na­u­ta, ko­je je iz­go­vo­rio dok je le­vom no­gom za­ko­ra­čio na tle Me­se­ca. Njih je pre­ne­la i „Po­li­ti­ka” dan ka­sni­je, 22. ju­la 1969, po­sve­ću­ju­ći pet stra­na jed­nom od naj­ve­ćih do­ga­đa­ja u isto­ri­ji čo­ve­čan­stva.

„Armstrong je bio ne­ve­ro­vat­no smi­ren, ali nje­go­va maj­ka je u tre­nu­ci­ma dok je ho­dao po Me­se­cu re­kla da on is­pod ko­smo­na­ut­skog ode­la tre­pe­ri, i, za­i­sta, u Hju­sto­nu su pri­me­ti­li da mu sr­ce ubr­za­no ku­ca”, ja­vljao je naš stal­ni do­pi­snik Alek­san­dar Ne­na­do­vić. A da su oči ce­log sve­ta bi­le upr­te u di­rek­tan TV pre­nos, pi­sa­la je tog da­na „Po­li­ti­ka”, sve­do­čio je i iz­ve­štaj ita­li­jan­ske po­li­ci­je da u vre­me sle­ta­nja na Me­sec ni­je bi­lo pri­ja­va kra­đa. Baš u to­ku te no­ći, ob­ja­vi­li smo u za­ni­mlji­vo­sti­ma, pa­ri­ski bar lan­si­rao je no­vi kok­tel „me­se­čev po­go­dak”, be­ba ro­đe­na u Škot­skoj do­bi­la je ime Nil Edvin Majkl, a lo­vac u Nik­ši­ću palj­bom iz pu­ške po­zdra­vio je hra­bre ko­smo­na­u­te.

No­be­lo­vac Ivo An­drić

„U pre­pu­noj dvo­ra­ni stok­holm­skog kon­cert ho­la, u pri­su­stvu šved­skog su­ve­re­na Gu­sta­va Še­stog, uru­če­ne su zlat­ne me­da­lje za No­be­lo­ve pla­ke­te na­gra­đe­ni­ma, me­đu ko­ji­ma je i naš pi­sac Ivo An­drić. U isto­ri­ji svet­ske kul­tu­re An­drić je 55. pi­sac ko­ji je do­bio naj­vi­še li­te­rar­no pri­zna­nje”, ob­ja­vi­la je „Po­li­ti­ka” 11. de­cem­bra 1961. na na­slov­noj stra­ni, gde je cen­tral­no me­sto za­u­zi­ma­la fo­to­gra­fi­ja na­gra­đe­nih.

„Vi ste ovim pri­zna­njem ba­ci­li snop sve­tlo­sti na knji­žev­nost mo­je ze­mlje i pri­vu­kli pa­žnju sve­ta na nje­ne na­po­re da svet­skoj knji­žev­no­sti i ona da svoj od­go­va­ra­ju­ći pri­log”, pre­ne­la je „Po­li­ti­ka” i An­dri­će­ve re­či iz­go­vo­re­ne u Stok­hol­mu, ko­je je te­le­fo­nom dik­ti­rao naš iz­ve­štač Bla­go­je Ilić.

Van­red­no zbog 5. ok­to­bra

U svo­joj 110 go­di­na du­goj tra­di­ci­ji „Po­li­ti­ka” je zbog va­žnih do­ga­đa­ja ne­ko­li­ko pu­ta iz­la­zi­la van­red­no. Ta­ko je bi­lo 26. ju­la 1963, ka­da je Sko­plje po­go­dio ra­zor­ni ze­mljo­tres. Van­red­no iz­da­nje „Po­li­ti­ke”, i to na 14 stra­ni­ca, ob­ja­vlje­no je u ka­snim ve­čer­njim sa­ti­ma 5. ok­to­bra 2000, ka­da je u Sr­bi­ji do­šlo do de­mo­krat­skih pro­me­na.