Srbiji više ne treba humanitarna pomoć

Srbiji više nije potrebna humanitarna pomoć, već finansijska i organizaciona podrška projektima vlade, a naročito pomoć koju lokalne samouprave obezbeđuju građanima i civilnom društvu, za razvoj privrednih aktivnosti, obrazovanje ili rešavanje infrastrukturnih problema i zaštitu ljudske okoline, izjavila je za naš list Karin Salerno, direktorka Švajcarske kancelarije za saradnju u Beogradu, koja posle tri i po godine rada kod nas odlazi na novu dužnost – u Afriku.
Napušta Srbiju, kako reče, veoma zadovoljna onim što je sa svojim beogradskim timom, za koji ima samo reči hvale, postigla od januara 2004. do danas. Posle angažovanja na čisto humanitarnim programima, kao što su izgradnja škola, bolnica, domova zdravlja ili zbrinjavanje velikog broja izbeglica, na red su došli i projekti društvenog standarda i privrednog oporavka.

Od 1992, kada je Kancelarija počela da radi kod nas, uloženo je oko 130 miliona evra. Godišnji budžet je u poslednje vreme oko deset miliona evra. Možda se, napominje naša sagovornica, moglo uraditi i više da opštine i civilno društvo imaju više pripremljenih projekata. Nedostaju, ponajviše, programi između opština u regionu, čijom bi se realizacijom, uz pomoć Švajcarske kancelarije, ali i ulaganja vlade i samih lokalnih samouprava, pomoglo većem broj građana i otklonili zajednički problemi kao što su vodosnabdevanje, kanalizacija ili deponije za smeće.

Na pitanje, šta joj je kod nas najviše smetalo, Salerno ne trepnuvši reče – sveopšta politizacija. Čega god se, kaže, dotakla bilo je ispolitizovano, u većoj ili manjoj meri. Ako je svima cilj da građani bolje i lagodnije žive, a da Srbija kao zemlja bude regionalno ravnomernije razvijana – čemu politika. U čestim susretima sa našim ljudima došla je do zaključka da su gotovo svi, bez obzira na starost, mnogo više okrenuti prošlosti nego budućnosti. Ne može se živeti u prošlosti. Budućnost se gradi u sadašnjosti.

Ona očekuje da će decentralizacijom Srbije, nešto poput Švajcarske, opštine i lokalne samouprave dobiti šira ovlašćenja i mogućnosti da se udružene, lakše i brže ispomažu i razvijaju. Upravo u tom pogledu Salerno vidi i najveći izazov vlade i njenog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.

Srbija, prema njenoj proceni, nije Beograd, Novi Sad ili Niš. Otuda, težište budućeg rada svog naslednika, a po poslednjim informacija to će opet biti dama, biće podrška razvojnim projektima u južnoj Srbiji i Sandžaku. Za takve poteze Kancelarija već raspolaže dovoljnim portfeljom interesantnih programa.