Lekcija iz Kijeva

Zašto su Sjedinjene Američke Države najdemokratskija zemlja na svetu? Zato što jedino ta zemlja u svojoj prestonici nema američku ambasadu, napisao je svojevremeno ugledni američki novinar i dugogodišnji dopisnik „Njujork tajmsa” iz Beograda, Dejvid Bajdner.

„Vau”, prokomentarisala je ozareno šefica američke diplomatije Hilari Klinton dok su joj prikazivali snimke na kojima se jasno vidi kako masa libijskih pobunjenika životinjski linčuje i ubija Moamera el Gadafija. Za većinu američkih komentatora Gadafi je bio surovi, krvoločni diktator koji i nije zaslužio suđenje, dok su njegove ubice bili samo ogorčeni, pomalo nervozni borci za pravdu i demokratiju. Ta holivudska vera u u mladu libijsku demokratiju donekle je poljuljana kada je, zbog jednog filma na internetu. „Nevinost muslimana”, neka slična, pobesnela rulja upala u američki konzulat u Bengaziju i ubila ambasadora i trojicu službenika. Čak su se čule i neke reči o verskom ekstremizmu u Libiji.

Ako je za Gadafija moglo da se kaže da je nekoliko decenija vladao Libijom bez izbora ili milosti za opoziciju, Viktor Janukovič je za predsednika Ukrajine izabran na izborima koje je organizovala tadašnja proevropska vlast u Kijevu. . Strani posmatrači nisu imali primedbi na izraženu volju Ukrajinaca. Svejedno, dok su entuzijastični izveštači Si-En-Ena ili Bi-Bi-Sija pitali borce za demokratiju u Ukrajini šta im je glavni cilj, sada kada je Janukovič napustio Kijev a skupština izglasala njegovu smenu, od demonstranata su dobijali odgovor koji nikako ne obećava procvat ukrajinske demokratije – želimo da ga vratimo i obesimo ovde, kako bi platio za one koje su izgubili život na ovom trgu.  

Kakvom to hemijom demokratski izabrani predsednik iznenada postaje tiranin, a demonstranti koji pucaju na policajce i pale zgrade vlade neustrašivi borci za demokratiju? Šta bi se dogodilo da su slične demonstracije izbile u Londonu, u kojem je jedna žena osuđena na šest meseci zatvora jer je ukrala flašu vode dok su besneli protesti 2011.godine.  

Pre nego što je ukrajinski predsednik napustio Kijev, u Ukrajini je verovatno stvorena neka čudna koalicija nekoliko najbogatijih i najmoćnijih Ukrajinaca sa hiljadama njegovih Janukovičevih protivnika, uz malu, ne baš diskretnu, pomoć zapadnih prijatelja. Ukrajina je već jednom na ulici dobila demokratsku, proevropsku vlast oličenu u bivšem predsedniku Juščenku, koji je do nogu potučen na sledećim predsedničkim izborima. Možda će druga vlada „izglasana” na ulici biti uspešnija u tom neobjavljenom ratu Istoka i Zapada koji lebdi nad Ukrajinom, ali države koje se nalaze na tom dugom putu ka Evropskoj uniji ovih dana su dobile dobru, možda nezaboravnu lekciju iz Kijeva. Samo se ta lekcija neće predavati đacima sve dok se ne skupi masa na nekom velikom trgu.