Felinijev Teo na srpski način

„Voglio una donna! Voglio una donna!“ prolama se muški krik iz guste krošnje u nezaboravnoj sceni Felinijevog „Amarkorda“. „Hoću ženu!“ vapi stric Teo koji u neobičnom duševnom stanju, neočekivano, beži sa nedeljnog ručka na selu i penje se na drvo. Ispod, među uznemirenim rođacima koji bi da ga spuste ili privole da siđe, čuje se dijalog: „Koliko mu je godina. – Četrdeset.– Pa to je normalno u njegovim godinama, nije on lud.“ Na kraju, pojavljuje se opatica, spušta ga, i Tea vraćaju u sanatorijum.

Srpskim selima već godinama prolama se eho istog vapaja za ženom.U njima dvesta pedeset hiljadabrđana, neženja, živi, pati i samuje. Neće ih devojke. „Koja jednom siđe u grad i lizne paštetu, ta se u selo više ne vraća“,citat je iz njihove perspektive.

S vremena na vreme pojavi se nada. Nekad iz Albanije, nekad iz Moldavije. Prošle nedelje naslov: „Po mladu u Kazahstan!“ Veliki projekat. Iza svega stoji „Stara Raška“, humanitarna organizacija. Ruskinje izkazaških stepa spremne su za Srbiju. Čeka se još samo sponzor za čarter. Država ne pokazuje interesovanje,ali pokazuju neženje iz Čajetine i jagodinskih sela.

Kod Palme je izgleda nešto zakazalo. Pukao projekat „Večera ljubavi“. Prošle su već dve godine. Jagodinski udar na belu kugu ostao je bez vidljivih rezultata. A bilo je letovanje u Grčkoj,za one koji se spoje bonus od tri hiljade evra, za prvo dete još hiljadu i posao. Plus lutrija za prvih deset koji se venčaju. Nagrada–„škoda“ limuzina.

Ove amaterske pokušaje populacione politike na viši, strateški i državni nivo pokušao je na početku „Tadićeve vlade“ da uznese državni sekretar Željko Vasiljević. Njegov projekat je bio „uvoz sto hiljada žena sa Dalekog istoka– Laos,Burma, Kambodža, Tajland, Vijetnam“. Za početak. „To su žene koje imaju kult rađanja. Za njih je da rode četvoro, petoro, ništa. Dolaze iz ruralnih sredina, a to bi nam rešilo i nedostatak radne snage na selu. Ovde bi za njih bio raj.“ „Oženio bih se Tajlanđankom, ne bih ni trepnuo. To što je malo žuta i što ima malo kose oči, šta mi smeta.“

Tako je govorio Željko dok ga nisu smenili. Ministar Ljajić, pretpostavljeni, ogradio se. Optužili su ga za kršenje ljudskih prava, za rasnu diskriminaciju i seks-trafiking.

Od tadadržavno-politička elita nije smislila ništa pametnije. U međuvremenu, prosečna starost žene u Srbiji približila se 45. godini. Smanjili smo se za trista hiljada ljudi. Ugašeno je više od sto naselja. Probijena je donja demografska granica. Negativni priraštaj hara. Do sredine veka, procene su, biće nas manje još za četvrtinu.

Statistika i demografija međutim ne mogu da izmere čežnju srpskih seljaka samaca, tugu pasivnih brda i usamljenost njihovih kuća. Žena ima tu moć da donese život, radost i toplinu. Ona daje snagu i motiv. Muškarac bez žene, zna se, stablo je bez korena. Prepušten neminovnosti i propasti.

Ovaj patrijarhalni aksiom, uvezanost s tradicijom i zakonima predaka o zemlji, ognjištu i slavi izvor su felinijevskog vapaja za ženom danas i ovde oko nas. Iz onih dvesta pedeset hiljada grla. Ipak, u predizbornoj kampanji hit je „Beograd na vodi“. Neženjama seljacima, čuvarima okućnica, imanja i brda, preporučeno je da i dalje budu na suvom.

Novinar Radio Beograda