Nema para za privatno obezbeđenje

Zrenjanin – Interesovanje za privatne agencije koje bi brinule o bezbednosti u zrenjaninskim školama naglo je splasnulo. Najveći problem je što roditelji izbegavaju da te usluge plaćaju, očekujući da na tom polju više učine nastavnici. Najbolji rezultati su u onim ustanovama u kojima đake štite profesionalni policajci, ali njih za te svrhe nema dovoljno.

Na poslednjoj sednici Skupštine grada postavljeno je pitanje zaštite učenika u osnovnim i srednjim školama, a to je i česta tema za razgovore roditelja koji imaju školsku decu.

– Jedno vreme je bilo prenaglašeno angažovanje privatnih agencija kojima je poveravana zaštita učenika. Mislim da za to nema mnogo razloga. Roditelji se, pre svega, žale na troškove koje moraju sami da snose, a s druge strane se postavlja pitanje nedovoljnog angažovanja nastavnika da se tim poslovima doslednije bave u okviru obaveznog dežurstva – kaže Tanja Dulović, odbornik i član Saveta roditelja zrenjaninske Gimnazije.

Ona smatra da su nastavnici kompetentni da vode brigu o redu u školama jer dobro poznaju učenike i pedagoški su obrazovani. Međutim, kada dežuraju, oni taj posao ne obavljaju kako treba. Umesto da su ceo dan na hodnicima i oko ulaza u školu, oni sede u zbornicama, i to se pokazalo prilikom povremenih incidenata. Da se ne govori o tome da nastavnika ima i viška, da često nemaju fond časova pa se rad škola u povoljnim uslovima može obezbediti bez dodatnih troškova. S druge strane, radnici angažovani na poslovima čuvanja reda u školama preko privatnih agencija često nemaju adekvatno obrazovanje niti iskustvo u radu sa decom. Zloupotrebljavaju ih vlasnici agencija, koje su jedno vreme nicale kao pečurke posle kiše i njihovo angažovanje je očigledno bilo pomodarstvo.

Tanja Mihajlov radi, između ostalog, na poslovima bezbednosti u Školskoj upravi i kaže da propisi ne nalažu školama da uposle profesionalno obezbeđenje. Obično o tome odlučuju saveti roditelja ili školski odbori. Kako se ispostavilo, incidente u školama ne izazivaju njihovi učenici, već „uljezi”, pa su najefikasniji redovni policajci.

Miroslav Brnjoš, direktor najveće zrenjaninske Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš”, kaže da se u toj ustanovi angažovanje profesionalnog obezbeđenja pokazalo kao dobro, ali da se od njega odustalo jer roditelji ne žele da ga plaćaju, mada ih to košta pet, šest pakli cigareta za celu godinu. U ovdašnjoj Gimnaziji radi čovek iz privatne agencije koji se veoma dobro snalazi prilikom poseta našoj školi, kaže direktor Milan Radaković.

Kada je reč o bezbednosti đaka i uspostavljanju reda u zrenjaninskim školama i oko njih, najbolje stanje je u dve srednje škole koje su, inače, zbog ranijeg iskustva proglašene rizičnima. Na njih dve dežura jedan redovni policajac i od kada je uvedena takva praksa nema incidenata.

– Problem je u tome što imamo samo tri školska policajca na 38 škola. Policija, u principu, nema dovoljno radnika – kažu u Policijskoj upravi Zrenjanin.