Lazarove muke na kosovskom autoputu

Lazar Sadžaković (50), ekonomski tehničar iz Beograda, vlasnik je parcele od 62 ara, pokraj koje je pre nekoliko godina izgrađen autoput Merdare–Vernica. Tačnije, Lazarov otac Svetozar, rodom iz Miloševa kod Obilića, na Kosovu i Metohiji, poseduje tri vredna placa u ovom mestu, ali ne mogu da uđu u posed svog vlasništva.

Sadžakovići su živeli duže od dva veka na tim prostorima, priča Lazar.

– Otac je vlasnik tri parcele, ukupne površine dva i po hektara, u selu Miloševo, katastarska opština Obilić. Pre tri-četiri godine, dobili smo obaveštenje da su parcele zvanično uknjižene na oca, u novim kosovskim katastarskim knjigama, to jest u Katastarskoj agenciji Kosova. Inače, sva dokumentacija stiže nam preko kancelarije Kosovske agencije za imovinu, u Višegradskoj ulici.

Ubrzo, od kosovskog Ministarstva za infrastrukturu, Sadžakovićima stiže novo obaveštenje – preko njihove zemlje proći će trasa novog autoputa, i da će za te potrebe uzeti deo ili celu parcelu, a njima dati pravičnu nadoknadu.

– Od tada pokušavamo da saznamo šta se događa, imajući u vidu da i druga naša parcela, koja se nalazi na nekoliko stotina metara udaljenosti, takođe izlazi na magistralni put. Uzeli smo satelitske snimke sa „Gugla”, gde se vide kontejneri sa oznakama UNHCR-a, raspoređenih na našem zemljištu. Moj brat Zlatko, posetio je Miloševo pre oko godinu i po dana, i video prazan, asfaltiran plac, sa uvedenom strujom i vodom. Ostali su tragovi od kontejnera, koji su u međuvremenu sklonjeni – priča Lazar.

Pisali su svim relevantnim institucijama u Prištini, nakon čega je usledio poziv jedne Srpkinje, koju do tada nisu poznavali.

– Predstavila se, rekla da je nekada bila sudija u Prištini, i ponudila usluge, rekavši da može da nam pomogne da se dogovorimo sa čovekom koji sada polaže prava na sve naše parcele. Kako se ispostavilo, reč je o izvesnom Albancu, biznismenu koji se ko zna kad tamo nastanio. U svakom slučaju, otac ne poznaje ni njega, ni njegovu familiju – napominje Sadžaković.

Posle izvesnog vremena, stupili su u direktan kontakt sa ovim biznismenom koji je rekao da ne želi samo jedan njihov plac, taj kraj autoputa, a koji je, prema rečima Sadžakovića, godinama neovlašćeno koristio pored svoje benzinske pumpe i izdavao UNHCR-u.

– Saopštio nam je da želi da mu prodamo sva tri naša placa, za ukupno 170.000 evra. Smatrali smo da je reč o uceni, jer samo taj mali plac pored autoputa vredi bar dvostruko više, a pomenutih 170.000 on je već zaradio izdajući naše zemljište. Takođe, on je prisvojio i 20.000 evra, koje je Ministarstvo za infrastrukturu Kosova dalo kao nadoknadu za šest ari placa, oduzetih za izgradnju autoputa. Poručio je da jedino njemu možemo da prodamo placeve, i da niko drugi neće doći u njihov posed – objašnjava naš sagovornik.

U Ministarstvu za infrastrukturu Kosova obavestili su ih da, posle izgradnje autoputa, ova parcela više nije u njihovoj nadležnosti i uputili na kosovsku agenciju za imovinu. A od njih do sada nisu dobili potrebne odgovore.

– Tražimo da nam se dostavi ugovor o izdavanju parcele, koji je UNHCR zaključio sa ovim biznismenom. Obratili smo se pre nekoliko meseci i kancelariji „Dijadikasija” u Beogradu, međunarodnoj organizaciji koja se bavi pružanjem pravne pomoći izbeglim licima. Preko njih smo uputili pisma brojnim nadležnim institucijama, kako na Kosovu, tako i u inostranstvu, ali nijedan odgovor za sada nismo dobili. Sami ne možemo da se izborimo – poručuje Sadžaković.

B. Bilbija