Pod teretom japanske bronze

U beogradskom hotelu "M" juče su se okupile naše najbolje odbojkašice. Pred njima je mukotrpan posao – pripreme za kvalifikacije za Veliku nagradu (Turska, 2-9. septembar) i Evropsko prvenstvo (Belgija i Luksemburg, 20-30. septembar). Ako im se na šampionatu Starog kontinenta posreći, onda će im se i sezona produžiti, pošto predstoji i Svetski kup (Japan, 2-16. novembar), gde će igrati pobednici kontinentalnih takmičenja, četiri najbolja vicešampiona, a nezavisno od plasmana poziv će dobiti još dve ekipe. Ovaj turnir je važan, jer je to prva prilika da se stekne pravo za učešće na Olimpijskim igrama iduće godine u Pekingu.

Naše odbojkašice će u Beogradu da obave zdravstven preglede i ostale provere, a onda odlaze u Bansko (Bugarska) na bazične pripreme.

Posle toga će vežbati u našem glavnom gradu, dok će formu da provere u Nemačkoj (23-27. avgust), gde će da odigraju tri utakmice s domaćinom.

U Ankari su im protivnice Turkinje, Italijanke i Azerbejdžanke, dok će u Haseltu igrati protiv Slovakinja, Holanđanki i Belgijanki.

– Evropsko prvenstvo je prvo takmičenje na kome smo dobile navodno lakšu grupu. Međutim, to ne znači da će i stvarno da nam bude lakše, – kaže kapiten naše reprezentacije Vesna Čitaković-Đurišić. – Na nas će sada svi da gledaju kao na ekipu koja je osvojila bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Japanu. Zato su sigurno i dobro proučili našu igru.

Naš kapiten je među onim igračicama kojima je pripalo u delo da krče put našoj ženskoj odbojci ka svetskom vrhu.

Bilo je potrebno mnogo strpljenja da se ostvari ono što je do pre samo nekoliko godina izgledalo nezamislivo, tim pre što tada praktično nismo ni imali žensku reprezentaciju.

I nije sve išlo kao po loju. Bilo je trenutaka kada su kola mogla da krenu nizbrdo (skromni rezultati na evropskim prvenstvima u Turskoj i Hrvatskoj), ali savez je nepokolebljivo verovao u stručni štab i odbojkašice, a one su učile i napredovale.

Zato je Vesna Čitaković-Đurišić verovatno i najpozvanija da uporedi stanje u kome se naša reprezentacija nalazi sada u odnosu na prošlu godinu kada je medalja bila samo mašta:

– Mnogo je lakše da se stigne do medalje, nego da se ostane na vrhu. Na Svetskom prvenstvu nas mnogi protivnici, možda, nisu ni shvatali ozbiljno, a sada je sasvim drugačija situacija, protiv nas će svi imati izuzetno veliki motiv da igraju. Moramo da znamo da se ne živi na lovorikama i od stare slave. Ta bronzana medalja iz Japana je prelepa uspomena, u naredne četiri godine smo treće na svetu i to niko ne može da nam oduzme, ali sada treba da se dokažemo i u Evropi.

Na naše odbojkašice se više ne gleda kao na "simpatičnu ekipu". Od njih se više ne očekuje da se hrabro nose s velikanima, nego da i same postanu svetska sila.

Put do tog cilja neće biti šetnja na korzou, već pohod kroz minska polja, ali one ne samo što mogu da stignu do još jedne medalje, nego je, ubeđeni smo, i zaslužuju.

Pritom ne treba da se smetne s uma da veliki timovi nisu uvek šampioni, ali su uvek među onima koji su blizu pobedničkog postolja.