Odgovor direktoru Festa

Izuzetno mi je simpatičan način na koji se gospodin Marinković, iako nepomenut, samoprepoznao u mom tekstu. Čak i samoprozvao, iako ne spada u kategoriju festoviskih lidera sa, u tekstu pomenutom, harizmom onog tipa kakvu su posedovali Milutin Čolić, Dušan Makavejev, Nebojša Đukelić i Emir Kusturica. Zanimljivo mi je i kako svojim pismom pokazuje da moj završni komentar nije ni razumeo jer mu nije rečeno da razume, a i svašta mu se „nešto” od silnog mog pisanija o Festu u glavi pobrkalo.

Žao mi je što sam ga razočarala i činjenicom što kao komentator, filmski kritičar „Politike”, nisam sedela na njegovim konferencijama za novinare i u notes automatski beležila samo ono što on hoće i želi da se o Festu kaže i plasira javnosti. Neka razume da to nije u opisu mog posla, nije ni u opisu moje ličnosti, a i neko je konačno morao da kaže da je car go.

Razumem i ja njega, nije mu lako, a i pretpostavljam šta i gde najviše „svrbi”, jer kao postavljenik na funkciju odgovoran nadređenima u hijerarhiji i direktivi, nema onu vrstu slobode misli, govora, izražavanja i zapažanja kakvu ja imam.

No, neka ne brine dragi Marinković. Fest je već nadživeo vas, a nadživeće i mene. I biće i sve bolji i sve značajniji. I imaće ponovo svoje zlatne godine. I vratiće se na festivalsku mapu sveta, tamo gde je do početka ovog milenijuma već bio. Sigurna sam u to, jer to je minimum koji dugujemo onima koji su ga stvorili, brižno i znalački vodili i gradili i kao dragoceni filmski dar ostavili Beogradu i generacijama Beograđana u amanet.

Komentator, filmski kritičar „Politike”