Da li će i Srbi na severu KiM imati svoju „vojsku”

Posle odluke Prištine da formira oružane snage Kosova, vlasti u Beogradu još nisu sigurne kakve diplomatske ili konkretne poteze mogu da povuku.

Kosovske oružane snage, barem prema onome što je javnosti poznato, nisu bile tema dijaloga sa Prištinom pod okriljem Evropske unije, te je, kako se ocenjuje, veliko pitanje da li će ta tema uopšte biti otvarana u vreme kada je Zapad preokupiran problemima Ukrajine. S druge strane, pojedini posmatrači ukazuju i na to da ni Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u ovom trenutku, opet zbog Ukrajine, ne drži širom otvorena vrata za kosovsku tematiku.

Prema nekim najavama, srpski zvaničnici bi u nastavku dijaloga trebalo da izađu pred EU i Prištinu s predlogom da kosovske bezbednosne snage na severu Kosova odslikavaju etničku strukturu, a da Srbi u toj formaciji imaju svog regionalnog komandanta. Ta ideja bi, kako je prenela Beta, trebalo da posluži za uvođenje aneksa u Briselski sporazum, o čemu je nedavno govorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Povodom najave kosovskih vlasti i Vlada Srbije je, pre nedelju dana, zatražila hitnu sednicu SB UN, ističući da su aktivnosti Prištine u pravcu transformacije takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga u klasičnu oružanu vojnu formaciju neprihvatljive i da predstavljaju kršenje važeće Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

S tim u vezi, premijer Ivica Dačić juče je, u Medveđi, naglasio: „Bitno je da smo Briselskim sporazumom dogovorili da neke buduće oružane snage ako se formiraju ne smeju da dolaze na sever Kosova bez saglasnosti Kfora odnosno NATO-a. To je bila garancija koju smo tražili dok se ne uspostavi međusobno poverenje.” Dačić je naglasio da treba i na severu uspostaviti neke oružane snage, ali da o tome nije razgovarano.

Dušan Janjić, politički analitičar, smatra, međutim, da ideja o aneksu Briselskog sporazuma nije realna: „Kosovske bezbednosne snage nisu bile tema Briselskog sporazuma niti one to mogu biti. Te snage su uspostavljene preko ustava Kosova, a njihov nukleus kao zaštitni korpus je po Rezoluciji 1244, odnosno pod Unmikom.” On navodi da je jedino mesto gde bi se eventualno o tome moglo raspravljati SB.

Pored toga što je realnost da u kosovskim bezbednosnim snagama ima Srba, ali da još nije dovoljno popunjena kvota, kao i da je zamenik ministra bezbednosnih snaga Srpkinja, on kaže i da je realnost da te bezbednosne snage ne čine vojsku. „To što Albanci zbog svoje promocije žele da pokažu državu i kažu da je to vojska je nešto drugo. Oni su postavljeni po standardima NATO-a i imaju ono što se kod nas zove G-1, snage za brze intervencije, koje su specijalne antiterorističke jedinice, što je u suštini struktura kosovskih bezbednosnih snaga. Mislim da će oni dugo ostati u tom formatu. Reč je zapravo o preimenovanju tih jedinica, a put ka vojsci od bezbednosnih snaga sigurno će trajati koliko bude trajao put do eventualnog međunarodnog priznanja”, ocenjuje Janjić, ukazujući da za razvitak vojske mora da postoje i snage odbrane i snage brze intervencije, ali i kopnene i vazdušne snage, „a za to niti ima novca niti potreba u strukturi NATO-a”.

Nehmedin Spahiju, kosovski analitičar, zalaže se, ako budu formirane te snage, da budu simbolične – „tek da udovolje zahtevima NATO-a oko njihovih planova u regionu”. „Neće ta struktura da brani Kosovo: pošto Kosovo nije uspelo samo da se oslobodi, neće moći ni da se odbrani”, smatra on.

Prema njegovim rečima, treba misliti u duhu saradnje i integracije, a predlog o formiranju snaga koje bi oslikavale etnički sastav nije dobar zbog toga što bi značio dalju podelu Kosova.

Sa druge strane, Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, pita: „Zbog čega oni prave vojsku ako ne zbog severa i Srbije?” On potom iznosi mišljenje da je za Prištinu ideja da i Srbi na severu naprave svoju vojsku, apsolutno neprihvatljiva. Ali, imajući u vidu gužvu izazvanu pozivanjem na paralelu između Krima i Kosova od ruskog predsednika, smatra da je sada „veliko pitanje kako će Brisel na ove stvari reagovati, jer ih je Putin sa ovim poređenjem uhvatio na spavanju”.

Simiću je interesantno i to da kosovski zvaničnici pitanje oružanih snaga otvaraju u ovom trenutku i misli da će biti vrlo zanimljivo ako se eventualni srpski predlog otvori u Briselu.

Kad je reč o debati u SB, takođe ocenjuje da sve zavisi od Ukrajine. „Jednostavno, u ovom trenutku to je jedina stvar koja interesuje i Zapad i Rusiju. Štagod da se bude dešavalo na Kosovu biće pod uticajem ukrajinskih dešavanja. Pošto će Rusija blokirati svaku raspravu u SB o Ukrajini, jer ima pravo veta, to će se dosta prelamati i na to ako se otvori rasprava o Kosovu i kosovskim oružanim snagama”, smatra Simić. Pored toga, on podseća da je „Standard” pre dva dana objavio neke spekulacije kako bi NATO mogao Putinu da ponudi trgovinu – da prihvati otcepljenje Krima, a da on prizna nezavisnost Kosova, a da je ruska vlada demantovala da se bilo šta u tom pogledu promenilo. Ali, on navodi i da je sada Putin „na terenu dvostrukih standarda, kao i zapad”.