Nova vlada za novu politiku

Teško stanje naše ekonomije zahteva od nove vlade ozbiljnu ekonomsku politiku, stav je autora ,,Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta. Kako je ,,opasnost sve veća”, urednik MAT-a Vladimir Vučković, na jučerašnjem predstavljanju novog broja ovog mesečnika, izrazio je nadu da će je kreatori ekonomske politike ozbiljno shvatiti, a Stojana Stamenkovića, koordinatora istraživačkih projekta ,,Vučićevo ponašanje ohrabruje”.

Po oceni Miladina Kovačevića, sadašnje stanje srpske ekonomije mnogo je teže nego što je bilo 2001. godine, kada je tadašnji DOS preuzeo vlast. On smatra da je Srbija sada u većem vremenskom i finansijskom tesnacu.

– Sva je sreća, pa će ova vlada, izgleda, biti politički stabilna da može da preduzme sve potrebne mere – očekuje Kovačević.

Kovačević je uveren da našu novu vladu čeka rebalans budžeta, kojim bi morala da uštedi 40 milijardi dinara. Zatim, aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, hitno rešenje problema preduzeća u restrukturiranju i brzo pokretanje reformi radi otklanjanja rizika zemlje, što bi podstaklo štednju stanovništva i veći priliv stranog kapitala.

Sve veća nelikvidnost privrede, smatra Kovačević, nalaže u kratkom roku uštede u državnom budžetu i privremeno vraćanje subvencionisanih kredita.

Uobičajenu analizu aktuelne ekonomske politike, Stojan Stamenković je počeo opaskom da je njen najveći problem što u poslednjih mesec dana – nije bilo ekonomske politike. Tu činjenicu, kaže, ne menja ni nedavna poseta misije MMF-a ni razgovori sa njom. Nije moglo i ne može biti pregovora o eventualnom aranžmanu dok ne postoji vlada sa kojom bi se pregovaralo.

– Ovaj „prazan hod” morao bi nakon izbora da traje što je moguće kraće – ukazao je Stamenković. – Nužan je zaokret kursa kako bi se izbegao grčki scenario. To zahteva i da se što pre postigne aranžman s MMF.

Po njegovim rečima, prvi zadatak nove vlade je da traga za izvorima investicija u uslovima konsolidacije javnih finansija. Zatim, da se pozabavi rastom problematičnih kredita u bankama i njihovim uticajem na finansiranje privrede, koja nema sopstvenih sredstava da ulaže u razvoj i da otplaćuje dugove. Zato bi Narodna banka trebalo da razmotri politiku obaveznih rezervi.

– Banke bi bar delimično mogle da prilagode kriterijume za odobravanje kredita u sadašnjoj situaciji. Na primer, da finansiraju proizvodnju za izvoz, ne vezujući se čvrsto za hipoteku kao način obezbeđenja, jer se videlo da im to nije mnogo dobra donelo – rekao je Stamenković.

Na rast problematičnih kredita u protekle dve godine ukazali su i Boško Živković i Miroslav Marinković. Prema Živkovićevim rečima, vrh trenda pogoršanja još nije dostignut, ali tempo približavanja kulminaciji je sporiji. Na nivo problematičnih kredita su u približno istoj meri uticale makroekonomska situacija i poslovni modeli, odnosno rizično ponašanje banaka.

– Poslednji kvartal prethodne godine doneo je smanjenje problematičnih kredita za 0,4 procentnih pena, pa je na kraju godine njihovo učešće u ukupnim kreditima iznosilo 20,7 odsto – rekao je Živković. – Nije reč o realnom smanjenju problematičnih kredita i njihovoj naplati, već je ostvareni rezultat posledica isključivanja njihovog iznosa jedne banke kojoj je u posmatranom periodu oduzeta dozvola za rad. Na kraju 2013. godine učešće problematičnih kredita dostiglo je rekordnih 21,3 odsto ukupne aktive banaka.