Нова влада за нову политику

Тешко стање наше економије захтева од нове владе озбиљну економску политику, став је аутора ,,Макроекономске анализе и трендови” Економског института. Како је ,,опасност све већа”, уредник МАТ-а Владимир Вучковић, на јучерашњем представљању новог броја овог месечника, изразио је наду да ће је креатори економске политике озбиљно схватити, а Стојана Стаменковића, координатора истраживачких пројекта ,,Вучићево понашање охрабрује”.

По оцени Миладина Ковачевића, садашње стање српске економије много је теже него што је било 2001. године, када је тадашњи ДОС преузео власт. Он сматра да је Србија сада у већем временском и финансијском теснацу.

– Сва је срећа, па ће ова влада, изгледа, бити политички стабилна да може да предузме све потребне мере – очекује Ковачевић.

Ковачевић је уверен да нашу нову владу чека ребаланс буџета, којим би морала да уштеди 40 милијарди динара. Затим, аранжман с Међународним монетарним фондом, хитно решење проблема предузећа у реструктурирању и брзо покретање реформи ради отклањања ризика земље, што би подстакло штедњу становништва и већи прилив страног капитала.

Све већа неликвидност привреде, сматра Ковачевић, налаже у кратком року уштеде у државном буџету и привремено враћање субвенционисаних кредита.

Уобичајену анализу актуелне економске политике, Стојан Стаменковић је почео опаском да је њен највећи проблем што у последњих месец дана – није било економске политике. Ту чињеницу, каже, не мења ни недавна посета мисије ММФ-а ни разговори са њом. Није могло и не може бити преговора о евентуалном аранжману док не постоји влада са којом би се преговарало.

– Овај „празан ход” морао би након избора да траје што је могуће краће – указао је Стаменковић. – Нужан је заокрет курса како би се избегао грчки сценарио. То захтева и да се што пре постигне аранжман с ММФ.

По његовим речима, први задатак нове владе је да трага за изворима инвестиција у условима консолидације јавних финансија. Затим, да се позабави растом проблематичних кредита у банкама и њиховим утицајем на финансирање привреде, која нема сопствених средстава да улаже у развој и да отплаћује дугове. Зато би Народна банка требало да размотри политику обавезних резерви.

– Банке би бар делимично могле да прилагоде критеријуме за одобравање кредита у садашњој ситуацији. На пример, да финансирају производњу за извоз, не везујући се чврсто за хипотеку као начин обезбеђења, јер се видело да им то није много добра донело – рекао је Стаменковић.

На раст проблематичних кредита у протекле две године указали су и Бошко Живковић и Мирослав Маринковић. Према Живковићевим речима, врх тренда погоршања још није достигнут, али темпо приближавања кулминацији је спорији. На ниво проблематичних кредита су у приближно истој мери утицале макроекономска ситуација и пословни модели, односно ризично понашање банака.

– Последњи квартал претходне године донео је смањење проблематичних кредита за 0,4 процентних пена, па је на крају године њихово учешће у укупним кредитима износило 20,7 одсто – рекао је Живковић. – Није реч о реалном смањењу проблематичних кредита и њиховој наплати, већ је остварени резултат последица искључивања њиховог износа једне банке којој је у посматраном периоду одузета дозвола за рад. На крају 2013. године учешће проблематичних кредита достигло је рекордних 21,3 одсто укупне активе банака.