Naprednjaci u naletu, Stevanović ne odstupa

Kragujevac – Izborni cunami, kako mnogi nazivaju trijumf naprednjaka na nedavno okončanim vanrednim parlamentarnim izborima, otvorio je nezaceljene „rane” na kragujevačkoj političkoj sceni.

SNS je u Kragujevcu na ovim izborima osvojio više od 50 odsto glasova. Za tu stranku je glasalo oko 42.000 Kragujevčana, što je gotovo duplo više nego na prethodnim izborima, kada su dobili podršku 24.000 građana. Uz to, vladajući URS je osvojio svega nešto više od 12 odsto, isto koliko i na prošlim parlamentarnim izborima, ali to je tri puta manje nego što su ovdašnji regionalisti, predvođeni „ogrankom” Zajedno za Šumadiju, osvojili na lokalnim izborima 2012, kada je za njih glasalo 36 odsto građana.

Mogu li ovi izborni rezultati dovesti do promene vlasti u Kragujevcu, poslednjem uporištu URS-a u Srbiji?

Tehnički gledano, rezultati parlamentarnih izbora ne znače ništa na lokalnom nivou, budući da su uz lidera Zajedno za Šumadiju i sada rukovodećeg čoveka URS-a, gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, još manje stranke, poput LDP-a i DSS-a. Zajedno sa njihovim nezavisnim i odbornicima PUPS-a i JS, koji od kraja prošle godine nastupaju mimo volje socijalista, Stevanović u skupštini ima podršku 52, od ukupno 87 odbornika. 

Problem je, međutim, što nijedna od stranaka na vlasti u Kragujevcu nije prešla cenzus, ne računajući SPO koji se „provukao” uz naprednjake. Ako bi se rezultati ovih parlamentarnih izbora preslikali na „lokal”, u Skupštini grada svoje mesto bi zauzeli samo regionalisti, budući da su i LDP i DSS dobili manje od pet odsto podrške građana.

Cenzus u Kragujevcu, međutim, nisu prešle ni demokrate, s tim da je NDS osvojila nešto više glasova (4,25) od DS (4,00). Osim SNS-a i URS-a, iznad „crte” je bio još samo SPS, koji je osvojio nešto više od deset odsto glasova izašlih na birališta. (Od ukupno 159. 000, u Kragujevcu je glasalo nešto manje od 87. 000 punoletnih građana).

Imajući u vidu ovakve izborne rezultate, naprednjaci su od Stevanovića odmah zatražili da prihvati „novu političku realnost” i podnese ostavku. To nije prvi put da Gradski odbor SNS-a traži ostavku prvog čoveka grada na Lepenici. Stevanović je, međutim, i sada odbacio takvu mogućnost, poručujući naprednjacima da vlast mogu osvojiti samo na izborima, ukoliko, kako je rekao, ne pokupuju odbornike. (Za većinu u Kragujevcu potrebno je minimum 44 odbornika, a SNS u ovom trenutku, ne računajući podršku SPS-a i eventualno nekih drugih stranaka, ima svega 18 odbornika).

Ko bi još, osim raspoloženog SPS-a, mogao podržati naprednjake u njihovoj nameri da Stevanovića pošalju u političku penziju?

U DS-u su velika komešanja. U toj stranci strahuju da bi, ukoliko bi sada izašli u susret naprednjacima, na nekom skorijim izjašnjavanju građana ostali ispod crte.

Prema saznanjima „Politike”, „stare” kragujevačke demokrate, koje su donedavno podržavale SNS, sada razmišljaju da „okrenu ćurak”, daju podršku Stevanoviću i tako odlože raspisivanje vanrednih lokalnih izbora. Smatraju da bi do redovnih izbora 2016. imali dosta vremena da se oporave od šoka koji su doživeli posle rascepa stranke.

Takva odluka DS-a, uz eventualnu podršku još neopredeljenih LDP-a i DSS-a, Stevanoviću bi dala krila da ne odstupi pred naletom naprednjaka. Doduše, u Kragujevcu je, uostalom kao i svakoj drugoj sredini, sve moguće: vlasnici mandata su odbornici, a ne stranke, pa ne bi čudilo da jedan broj odbornika URS-a „preleti” u jato SNS-a. Tim pre što regionalisti u Kragujevcu nikad nisu bili homogeni.

Naime, čak i pošto je URS zaživeo kao jedna stranka na nivou Srbije, Zajedno za Šumadiju je rekla da se neće odreći „prepoznatljive lokalne boje”. Imajući u vidu neizvesnu budućnost URS-a, sasvim je moguće da se na nekim narednim izborima SNS-u suprotstavi ZZŠ.

Ukoliko tiho prekomponovanje vlasti ne bude bilo izvodljivo, kragujevački naprednjaci će morati na izbore. Oni ih, kažu, priželjkuju, ali je pitanje kakvi će ti izbori biti – prevremeni ili redovni, koji sleduju tek 2016?