Kost u grlu Koridora 10

Niš – Kada se iz Niša autoputem ili železnicom stigne na jug naše zemlje i pođe srpsko-makedonskoj granici i kada se izađe iz nadaleko poznate Grdeličke klisure, s leve strane nailazi se na veliki kamenolom. Nekada je kamenolom nosio ime „Majdan”, ali je posle Drugog svetskog rata dobio ime „Momin kamen”. Na obroncima Čemernika i vlasinskog kompleksa u ovom kamenolomu već 130 godina eksploatiše se vrlo kvalitetan kamen.

Pored svih drugih značajnih građevina i objekata u Srbiji i van nje kvalitetni kamen dacit iz ovog kamenoloma korišćen je za izgradnju Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku kod Soluna, Spomenika neznanom junaku na Avali, velelepnog objekta Beogradske pošte… I, što je od posebnog značaja, više od jednog veka ovdašnji kamenolom snabdevao je putarsku industriju i železnicu drobljenim kamenom za izgradnju magistralnih drumskih i železničkih saobraćajnica.

Od sredine devedesetih prošlog veka do pre nekoliko godina kamenolom „Momin kamen” skoro da nije ni radio. Bio je zapušten ali je posle privatizacije AD „Erozija” u Vladičinom Hanu proizvodnja kvalitetnog kamena obnovljena na zadovoljstvo i zaposlenih u firmi, ali još više države Srbije. Međutim, danas, sedam godina posle privatizacije, „Momin kamen” našao se pred velikom opasnošću da bude zatvoren i ugašen. Ili, možda je bolje rečeno, ugušen.

Sudario se „Momin kamen” sa sopstvenom državom, postao je kamen (kost) u grlu državnim organima. A država Srbija i „Koridor 10”, koji se uveliko gradi, postali su i noćna i dnevna mora za AD „Eroziju” i „Momin kamen”. Milan Milosavljević, jedan od zastupnika većinskog kapitala, ispričao je za „Politiku” da je dve godine ova firma posle privatizacije potrošila samo na čišćenje kamenoloma i pripremu za ponovnu eksploataciju kamena. Kao i da je, posle mnogo, mnogo vremena AD „Erozija”, u kojoj je zaposleno dvadesetak ljudi, a u sezoni ta brojka dostiže i stotinu radnika, prošlu 2013. godinu završila s pozitivnim rezultatima i da je u međuvremeno obavljeno obimno geološko istraživanje. Na lokaciji od čak 57 hektara je prebogato nalazište, utvrdila je državna komisija.

U ovu godinu kamenolom je ušao s velikim problemom i neizvesnošću da li će opstati, kaže Milosavljević i dodaje:

– Naše muke počele su posle izrade idejnog, a potom i glavnog projekta izgradnje „Koridora 10”, jedne od najznačajnije investicije naše države. Ni mi u AD „Erozija” još manje građani ovog dela Srbije nismo protiv izgradnje međunarodnog autoputa prema Makedoniji i Grčkoj. Svesni smo da će to doprineti razvoju celog ovog dela Srbije. Ali, autoput prema tom projektu, koji pokušavamo da osporimo i promenimo, prolazi kroz sredinu „Mominog kamena” i ne znači ništa drugo nego naše gašenje. Neće moći više da se eksploatiše ni za nas, ali još više za državu vredan kamen. Usred kamenoloma, gde su naše radionice, mehanizacija, kovačnica, industrijski železnički kolosek, benzinska pumpa, betonska baza, magacini i skladišta eksploziva (!?!) niče gradilište međunarodne saobraćajnice.

Problem je nastao, ističe Milosavljević, onog trenutka kada je na području opštine Vladičin Han urađena eksproprijacija zemljišta za izgradnju novog autoputa:

– Prethodnih godina urađena je eksproprijacija, na koju smo se žalili jer je bila bez javne rasprave i ni za šta nismo pitani. Mi ne jurimo za velikim novcem, koji bi nam sigurno bio isplaćen posle eksproprijacije, mi želimo da sačuvamo kamenolom, veliko bogatstvo za državu, radna mesta za zaposlene. Tužili smo Preduzeće „Putevi Srbije”, Ministarstvo finansija, firmu „Koridor 10”… Neshvatljivo je da isti ljudi koji su članovi državne komisije koja je utvrdila bogatstvo dacita na Mominom kamenu, potpisuju projekat autoputa i zatvaranje kamenoloma. Na desetine dopisa i zahteva upućeno je ministarstvima, „Putevima Srbije” i direktorima Dmitru Đuroviću i Goranu Tomiću, ekspertu za ovu problematiku. Nijedan odgovor nismo dobili jer nas državni organi ignorišu. A kada odemo kod njih na sastanke u oči nam se govori da smo u pravu, ali nam se i preti da će na nama biti primenjena i sila, ukoliko blokiramo radove na „Koridoru 10” – kaže Milan Milosavljević.

Legenda govori da je ovaj kamenolom ime dobio po nesrećnoj devojci iz malog sela Dupljane kod Vladičinog Hana. Devojka je bila zaljubljena u mladića koji joj je najpre uzvratio ljubav, ali je kasnije ostavio. Mlada moma (devojka) popela se na vrh litice i s velikog kamena iz očaja skočila u ambis. Od tada se ceo kraj zove Momin kamen, a na vrhu litice je kamen koji je priroda izvajala u obliku nesrećne devojke.

Toma Todorović