Кост у грлу Коридора 10

Ниш – Када се из Ниша аутопутем или железницом стигне на југ наше земље и пође српско-македонској граници и када се изађе из надалеко познате Грделичке клисуре, с леве стране наилази се на велики каменолом. Некада је каменолом носио име „Мајдан”, али је после Другог светског рата добио име „Момин камен”. На обронцима Чемерника и власинског комплекса у овом каменолому већ 130 година експлоатише се врло квалитетан камен.

Поред свих других значајних грађевина и објеката у Србији и ван ње квалитетни камен дацит из овог каменолома коришћен је за изградњу Српског војничког гробља на Зејтинлику код Солуна, Споменика незнаном јунаку на Авали, велелепног објекта Београдске поште… И, што је од посебног значаја, више од једног века овдашњи каменолом снабдевао је путарску индустрију и железницу дробљеним каменом за изградњу магистралних друмских и железничких саобраћајница.

Од средине деведесетих прошлог века до пре неколико година каменолом „Момин камен” скоро да није ни радио. Био је запуштен али је после приватизације АД „Ерозија” у Владичином Хану производња квалитетног камена обновљена на задовољство и запослених у фирми, али још више државе Србије. Међутим, данас, седам година после приватизације, „Момин камен” нашао се пред великом опасношћу да буде затворен и угашен. Или, можда је боље речено, угушен.

Сударио се „Момин камен” са сопственом државом, постао је камен (кост) у грлу државним органима. А држава Србија и „Коридор 10”, који се увелико гради, постали су и ноћна и дневна мора за АД „Ерозију” и „Момин камен”. Милан Милосављевић, један од заступника већинског капитала, испричао је за „Политику” да је две године ова фирма после приватизације потрошила само на чишћење каменолома и припрему за поновну експлоатацију камена. Као и да је, после много, много времена АД „Ерозија”, у којој је запослено двадесетак људи, а у сезони та бројка достиже и стотину радника, прошлу 2013. годину завршила с позитивним резултатима и да је у међувремено обављено обимно геолошко истраживање. На локацији од чак 57 хектара је пребогато налазиште, утврдила је државна комисија.

У ову годину каменолом је ушао с великим проблемом и неизвесношћу да ли ће опстати, каже Милосављевић и додаје:

– Наше муке почеле су после израде идејног, а потом и главног пројекта изградње „Коридора 10”, једне од најзначајније инвестиције наше државе. Ни ми у АД „Ерозија” још мање грађани овог дела Србије нисмо против изградње међународног аутопута према Македонији и Грчкој. Свесни смо да ће то допринети развоју целог овог дела Србије. Али, аутопут према том пројекту, који покушавамо да оспоримо и променимо, пролази кроз средину „Моминог камена” и не значи ништа друго него наше гашење. Неће моћи више да се експлоатише ни за нас, али још више за државу вредан камен. Усред каменолома, где су наше радионице, механизација, ковачница, индустријски железнички колосек, бензинска пумпа, бетонска база, магацини и складишта експлозива (!?!) ниче градилиште међународне саобраћајнице.

Проблем је настао, истиче Милосављевић, оног тренутка када је на подручју општине Владичин Хан урађена експропријација земљишта за изградњу новог аутопута:

– Претходних година урађена је експропријација, на коју смо се жалили јер је била без јавне расправе и ни за шта нисмо питани. Ми не јуримо за великим новцем, који би нам сигурно био исплаћен после експропријације, ми желимо да сачувамо каменолом, велико богатство за државу, радна места за запослене. Тужили смо Предузеће „Путеви Србије”, Министарство финансија, фирму „Коридор 10”… Несхватљиво је да исти људи који су чланови државне комисије која је утврдила богатство дацита на Момином камену, потписују пројекат аутопута и затварање каменолома. На десетине дописа и захтева упућено је министарствима, „Путевима Србије” и директорима Дмитру Ђуровићу и Горану Томићу, експерту за ову проблематику. Ниједан одговор нисмо добили јер нас државни органи игноришу. А када одемо код њих на састанке у очи нам се говори да смо у праву, али нам се и прети да ће на нама бити примењена и сила, уколико блокирамо радове на „Коридору 10” – каже Милан Милосављевић.

Легенда говори да је овај каменолом име добио по несрећној девојци из малог села Дупљане код Владичиног Хана. Девојка је била заљубљена у младића који јој је најпре узвратио љубав, али је касније оставио. Млада мома (девојка) попела се на врх литице и с великог камена из очаја скочила у амбис. Од тада се цео крај зове Момин камен, а на врху литице је камен који је природа извајала у облику несрећне девојке.

Тома Тодоровић