Peronska karta skuplja od autobuske

Užice – Za peronsku kartu 200 dinara, pa gde to ima... Ovo pitanje poslednjih meseci čuje se od putnika na užičkoj gradskoj autobuskoj stanici koji krenu da na perone uđu bez kupljene karte na šalteru. Iznenađenje tim iznosom oni ne kriju, tim pre što su ovde autobuske karte za neke glavne pravce, na primer ka Beogradu, prilično jeftine.

A stanični peroni odnedavno su u vlasništvu grada Užica, koje ih je izdalo u zakup ovdašnjem autobuskom prevozniku firmi „Zlatan prevoz“ Zlatana Mojsilovića. On je primio i 20 radnika koji opslužuju stanicu, a vozi putnike na prigradskim, međugradskim, pa i međunarodnim linijama (u Švajcarsku i Austriju). „Zlatan prevoz“ je uveo naplaćivanje ulaza na stanične perone, pri čemu, međutim, ne plaćaju svi isto.

Tim povodom „Politici“ se pismom javio Užičanin Nikola Jovanović. Po njemu, tu visoku cenu peronske karte od 200 dinara, koju Jovanović naziva haračem, „Zlatan prevoz“ ne samo da naplaćuje putnicima na međugradskim linijama nego, odnedavno, i na svim drugim. „Tako, na primer, ako idete na posao iz Užica na Zlatibor (a ima nas mnogo takvih) plaćate autobusku kartu 80 dinara, a peronsku 200! Sličan slučaj je ako vam dete ide u srednju školu u Čajetinu: 70 dinara za autobus, 200 za peronsku. Ako dva člana porodice putuju na posao na Zlatibor, a dete u školu u Čajetini mesečno (22 radna dana) vam je potrebno 13.200 dinara za peronske karte, a 5.060 za autobuske, što je, složićete se, apsurdno“, piše Jovanović uveren da je ova cena peronske karte ubedljivo najveća u Srbiji, ne računajući BAS koji se isključivo bavi međugradskim saobraćajem.

A da paradoks bude veći, dodaje naš čitalac, grad Užice je sredinom prethodne godine otkupio te perone od prethodnog vlasnika kreditom od 130 miliona dinara, tako da Užičani plaćaju za te perone dvostruko: i za peronsku kartu, i vraćajući taj kredit.

Tragom ovoga najpre smo pozvali službu informacija „Zlatan prevoza“ na užičkoj stanici i raspitali se o ceni peronske karte. Tu nam je potvrđeno da ona košta 200 dinara, ali se naplaćuje samo onima koji hoće na perone a na šalteru nisu prethodno kupili autobusku kartu. Svim drugim koji je na šalteru „Zlatan prevoza“ kupe – ta firma, rečeno nam je, ima ugovore sa svim prevoznicima koji dolaze u Užice o prodaji karata – za ulaz na perone naplaćuje se samo stanična karta od 50 dinara.

Ovo nam je potvrdio i vlasnik preduzeća Zlatan Mojsilović, dodajući da većina putnika kupuje karte na šalteru te da ih je vrlo malo koji hoće na perone bez nje.

 – Danas je, evo, samo četvoro ušlo plativši tih 200 dinara, dok je njih preko 400 s kartama kupljenim preko šaltera platilo staničnu od 50 dinara. A ulaz na perone ne plaćaju radnici ni đaci koji kod nas kupe mesečne karte, kao ni oni koji hoće da isprate decu ili goste, pod uslovom da na ulazu ostave lični dokument. Pri tome, jeftine su nam autobuske karte. Recimo povratna, od Užica do Beograda i nazad, kod nas košta oko 1.400 dinara, znatno manje od ekonomski opravdanog iznosa koji je u jednom pravcu 1.640 dinara. Šta ćemo, mora se, da bismo opstali i mogli da radimo. Jer valja mi plaćati prevelike troškove oko stanice, mesečno preko 3,5 miliona dinara: za zakup stanice 2,6 miliona, plate preuzetih 20 radnika oko 700.000, struja i komunalije 250.000 i drugo – nabraja Mojsilović.

On za ove zamerke na njegov račun okrivljuje konkurenciju, ovdašnju prevozničku firmu „Gaga prevoz“, a na tvrdnju našeg čitaoca da sve ovo možda „ima i političku pozadinu jer je vlasnik ’Zlatan prevoza’ član URS-a“, Mojsilović odgovara da nije član pomenute stranke, te da je politički neopredeljen.

B.Pejović