Перонска карта скупља од аутобуске

Ужице – За перонску карту 200 динара, па где то има... Ово питање последњих месеци чује се од путника на ужичкој градској аутобуској станици који крену да на пероне уђу без купљене карте на шалтеру. Изненађење тим износом они не крију, тим пре што су овде аутобуске карте за неке главне правце, на пример ка Београду, прилично јефтине.

А станични перони однедавно су у власништву града Ужица, које их је издало у закуп овдашњем аутобуском превознику фирми „Златан превоз“ Златана Мојсиловића. Он је примио и 20 радника који опслужују станицу, а вози путнике на приградским, међуградским, па и међународним линијама (у Швајцарску и Аустрију). „Златан превоз“ је увео наплаћивање улаза на станичне пероне, при чему, међутим, не плаћају сви исто.

Тим поводом „Политици“ се писмом јавио Ужичанин Никола Јовановић. По њему, ту високу цену перонске карте од 200 динара, коју Јовановић назива харачем, „Златан превоз“ не само да наплаћује путницима на међуградским линијама него, однедавно, и на свим другим. „Тако, на пример, ако идете на посао из Ужица на Златибор (а има нас много таквих) плаћате аутобуску карту 80 динара, а перонску 200! Сличан случај је ако вам дете иде у средњу школу у Чајетину: 70 динара за аутобус, 200 за перонску. Ако два члана породице путују на посао на Златибор, а дете у школу у Чајетини месечно (22 радна дана) вам је потребно 13.200 динара за перонске карте, а 5.060 за аутобуске, што је, сложићете се, апсурдно“, пише Јовановић уверен да је ова цена перонске карте убедљиво највећа у Србији, не рачунајући БАС који се искључиво бави међуградским саобраћајем.

А да парадокс буде већи, додаје наш читалац, град Ужице је средином претходне године откупио те пероне од претходног власника кредитом од 130 милиона динара, тако да Ужичани плаћају за те пероне двоструко: и за перонску карту, и враћајући тај кредит.

Трагом овога најпре смо позвали службу информација „Златан превоза“ на ужичкој станици и распитали се о цени перонске карте. Ту нам је потврђено да она кошта 200 динара, али се наплаћује само онима који хоће на пероне а на шалтеру нису претходно купили аутобуску карту. Свим другим који је на шалтеру „Златан превоза“ купе – та фирма, речено нам је, има уговоре са свим превозницима који долазе у Ужице о продаји карата – за улаз на пероне наплаћује се само станична карта од 50 динара.

Ово нам је потврдио и власник предузећа Златан Мојсиловић, додајући да већина путника купује карте на шалтеру те да их је врло мало који хоће на пероне без ње.

 – Данас је, ево, само четворо ушло плативши тих 200 динара, док је њих преко 400 с картама купљеним преко шалтера платило станичну од 50 динара. А улаз на пероне не плаћају радници ни ђаци који код нас купе месечне карте, као ни они који хоће да испрате децу или госте, под условом да на улазу оставе лични документ. При томе, јефтине су нам аутобуске карте. Рецимо повратна, од Ужица до Београда и назад, код нас кошта око 1.400 динара, знатно мање од економски оправданог износа који је у једном правцу 1.640 динара. Шта ћемо, мора се, да бисмо опстали и могли да радимо. Јер ваља ми плаћати превелике трошкове око станице, месечно преко 3,5 милиона динара: за закуп станице 2,6 милиона, плате преузетих 20 радника око 700.000, струја и комуналије 250.000 и друго – набраја Мојсиловић.

Он за ове замерке на његов рачун окривљује конкуренцију, овдашњу превозничку фирму „Гага превоз“, а на тврдњу нашег читаоца да све ово можда „има и политичку позадину јер је власник ’Златан превоза’ члан УРС-а“, Мојсиловић одговара да није члан поменуте странке, те да је политички неопредељен.

Б.Пејовић